Još jedna stvar: EU nije superdržava, EU je skup država, unija država. U postapokaliptično-naučnofantastičnom momentu u kome EU postane država, ja ću biti lično protiv iste, iz istog razloga iz kojeg kritikujem i Rusiju, i Kinu, i SAD: ne sme mala grupa ljudi da vlada milionima i milijardama.

Smatramo nepristojnim licitiranje brojkama i žrtvama, tek sa radošću konstatujemo da su kulturno-istorijski spomenici, kakve su i crkve i manastiri širom Srbije, ipak preživeli "crveni teror".

Kažete da treba čekati da ojača Savet bezbednosti. G. Jovanoviću, i sami ste svesni da je uloga UN-a u rešavanju kriza globalnih razmera marginalizovana. Kosovo danas nije tačka prelamanja velikih interesa.

„Evrofanatične vizne histerije“ u Srbiji nema. Pored par sporadičnih komentara na internetu (da li možda sledeći put Facebook da uzmemo kao validan izvor?), jedino što se u javnom diskursu može čuti su vesti o viznom problemu u medijima.

U poslednje vreme ovo nije prvi put da Danas objavljuje neproverene i obmanjujuće navode o meni na naslovnoj strani. Problem da se napravi jedan telefonski poziv i utvrdi istina može postojati samo ukoliko je suprotno isplativije.

Izmišljeni rascep u Srbiji treba da oklevata demokratske idejne i političke orijentacije. Demokratija je prostor za razlike a ne za jednoumlje. Drugo, primitivizuje ostali deo Srbije ako je Vojvodina evropska kulturološka matrica.

Jer upravo se Đorđe Vukadinović busa u patriotske grudi kad nalazi da je on taj koji je pozvan da povlači granicu između poželjnog demaskiranja kvazipatriotskih bizMismena i podle, licemerne i izdajničke generalizacije.

Uz malo truda Vukadinović bi se prisetio da se u pregovore s Prištinom ušlo ubrzo po formiranju prve Koštuničine vlade, a državna politika koju su definisali upravo kopredsednici pregovaračkog tima (Tadić i Koštunica) bila je pronalaženje kompromisnog rešenja.

Drugim riječima, da ne beše Srba nakon Krbavske bitke 1493. g. pa sve do danas, vrlo je vjerojatno da se na karti Europe ne bi mogla pročitati nikakva “Hrvatska”.

Teško mi je da prihvatim da se jedan renomirani časopis kao što je "Vreme" saglašava sa uvredljivim rečnikom autora pomenutog teksta koji moje izjave karakteriše kao "laži, frazetine i besmislice".