Kulturna politika | |||
Apel za povratak ruskog jezika u srpske škole |
ponedeljak, 02. jul 2012. | |
Činjenica je da u našem školstvu strani jezik kao školski predmet, apsolutno nije pod kontrolom države, ni kada je izbor jezika u pitanju, ni kada su u pitanju udžbenici, iako je to jedan od strateških delova nastave koji je neophodan svakoj državi, deo kojim se čuva nivo opšteobrazovne uloge škole. Položaj prisutnosti ruskog jezika u školstvu Srbije je neprihvatljiv za jedno civilizovano društvo. Činjenica je da se ogromnom broju dece i omladine u Srbiji uskraćuje mogućnost da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom. Ruski jezik je jezik blizak našem nacionalnom genetskom kodu, on je jezik umetnosti, istorije, književnosti, kulture i civilizacije najveće i najznačajnije slovenske i evroazijske nacije i bilo bi najnormalnije da se, barem u osnovnim školama uči, isključivo kao prvi strani jezik. Zato, svima koji mogu da utiču na to da politika izučavanja stranih jezika bude strateško pitanje ministarstva obrazovanja i nauke, to jest same države srpskog naroda, a ne da zavisi od promene aktuelne političke vlasti na državnom nivou, raznih nevladinih organizacija, TV serija, ili od prizemnih, političkih strasti ponekad opštinskih vlasti, a ponekad školskih odbora, i pojedinih direktora, upućujemo: APEL ZA POVRATAK RUSKOG JEZIKA U SRPSKE ŠKOLE Sa istorijske tačke gledišta, ruski jezik je u školama Srbije neophodan. Sveti Sava je svojim postrigom u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon, dao Srbima osnovni verski i civilizacijski putokaz. Taj putokaz danas vodi do Kosova i Metohije koje Rusija kao država priznaje samo kao srpsku teritoriju. Između ove dve istorijske tačke su neprebrojni srpsko-ruski kontakti i rodbinske veze naša dva naroda. Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Naprotiv! Podsećamo da su mnogi Srbi prateći putokaz pravoslavne vere, bežali od unijaćenja i u osamnaestom veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji (Novaja Serbija i Slavjano-Serbija). Rusija je bila jedini srpski spoljnopolitički saveznik od 1804 – 1813. godine. Petar II Petrović Njegoš je upućen amanetom Petra Cetinjskog:'' Moli se Bogu i drž'se Rusije'', 6.3.1833. u Sankt-Peterburgu rukopoložen za Vladiku Crne Gore i Brda. U Srpsko – turskom ratu 1876. godine učestvovalo oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega je bilo 1000 oficira. U Balkanskim ratovima Rusi su takođe u srpskim redovima. Dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24. jula 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikolaja II Romanova koji 27. jula šalje čuveni odgovor ''Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju''. Ulog Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiv, preko dvadeset šest miliona žrtava za oslobođenje od pošasti fašizma je ugrađeno u temelje slobode celog slobodoljubivog sveta. Samo za slobodu Beograda je dalo svoje živote preko hiljadu Crvenoarmejaca. Ne sme se zaboraviti ni činjenica da je na Rajhstag pobodena Zastava Pobede Crvene Armije, koju su sa preko 90% činili Rusi. Preko hiljadu ruskih dobrovoljaca se borilo na strani Srba u svim građanskim ratovima za vreme raspada Jugoslavije. Oko pedeset tih vitezova su dali svoje živote za slobodu srpskog naroda. Mi smo narodi – istog korena, iste vere, iste pismenosti i sa kulturološko – civilizacijske tačke posmatrano, ruski jezik je potrebniji Srbima, nego bilo kom drugom slovenskom narodu. Poznato je da srpski đaci sve manje razumeju Njegoša, Dositeja Obradovića ..., a sve zbog niza reči koje danas nisu u upotrebi, što zbog opšte pojave siromašenja rečnika mladog naraštaja, a što zbog svojevremenog izbacivanja slavjanizama, a kada su iz našeg pisma izbačena i slova koja su dugo vremena bila zajednička za više slovenskih jezika, pa tako i za ruski i srpski jezik. Danas ruski đak može da čita Miroslavljevo Jevanđelje, a srpski đak u tu našu svetinju, gleda kao u hijeroglife. Za one đake koji uče ruski jezik ovo nije takav problem. Na opšte svetskom civilizacijsko – kulturnom planu gledano, ruska, nauka, kultura, umetnost, duhovne visine naroda koji je nosilac ruskog jezika su nezaobilazan činilac svetske baštine i onaj ko se barem dotakne tog blaga je sigurno duhovno bogatiji i plemenitiji. Ne treba zaboraviti ni to da je pre tačno pola veka, prvi u svetu, Rus, Jurij Gagarin odredio ruskom jeziku i kosmičke dimenzije. I danas je ruski jezik, više nego aktuelan, u poslovnom svetu neophodan i u celom razvijenom svetu se otvaraju katedre i instituti za ruski jezik, organizuju mnogobrojni kursevi, a mi smo, po pravilu na repu događaja. Sa ekonomske strane gledano, zbog snažnog privrednog razvoja ruske države i njenog prodora na zapadno tržište, kao privredno – energetskog činioca, ruski jezik je nezaobilazan faktor svih tih poslova. Naši đaci su u prilici da u toku svog redovnog školovanja (osnovno i srednje) besplatno nauče dva strana jezika i usvoje kulturne tekovine dva nova sveta i veoma je važno da jedan od tih svetova bude svet ruske kulture i civilizacije – ruski jezik. Usvajajući drugi strani jezik učenici istovremeno osvajaju i usvajaju drugi svet. Taj novi svet postaje deo njihovog sveukupnog mikro i makro kosmosa. Nema logike da je za srpskog đaka važnije da upozna dve zapadne civilizacije, a da o najvećoj slovenskoj, kroz svoje školovanje ne sazna ništa. Zahvaljujući izučavanju ruskog jezika učenici su u mogućnosti da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom jedine savremene pojedinačne države u svetu koja ima svoju autohtonu civilizaciju. Naš je zadatak da srpski đaci učeći ruski jezik nauče i to da je ruski narod naš bratski narod, a ruski jezik put koji pomaže da se bolje upoznamo i ne zaboravimo jedni druge. O ruskoj umetnosti, kulturi i njenim duhovnim i moralnim visinama suvišno je govoriti. Dovoljno je ponoviti već poznatu konstantu: ''Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo – svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika – svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost - svet bi zanemeo.'' U potpisu: 94 profesora ruskog jezika i književnosti iz Srbije, januara, 2012. god. (NSPM) |