Кошарка није измишљена у Србији, али је у овој земљи одомаћена, она је присвојена утолико је што је сада испуњена једним специфичним менталитетом, историјом, асоцијацима, симболиком, личним успоменама, па и тумачењима.

Ако једно друштво себи дозволи да стигне дотле да се пристојнијег, критичнијег, понекад и образованијег света може срести међу "политичким делатницима", неголи на катедрама универзитета или у којекаквим "стручним" удружењима, онда је то друштво на сигурном путу самоуништења.

Судбина „Ибарских новости“ показала је тоталну небригу државе и надлежних. Бројни локални медији развијани су и стварани током 90-тих да би помогли процесу обарања Милошевића, али када је настала потенцијална опасност да се окрену против нових власти, врло лако су пуштени низ воду.

Послератне генерације западних Европљана надале су се рођењу прогресивног, ревидираног комунизма. Те су наде пале у воду 1968. Испод површине се одвијала и својеврсна американизација, модернизација и подмлађивање Источне Европе коју Запад није видео.

Нису довољна спорадична предавања, емисије или скупе ТВ рекламе актуелних режимских  маркетиншких агенција, потребан је стални превентивни рад тимова лекара, психолога, наставника и родитеља.

Стадиони су и у архитектонском смислу реплике римских колосеума. Као да се у друштвеној структури за 2000 година скоро ништа није променило, као да појединац током 20 векова ништа није научио.

Ово је време за практичне ствари. Криза која је коначно објављена у Волстриту у јесен 2008.  „појела“ је и последње остатке поверења у „струку и науку“.

Тема овог романа јесте и један вид естрадности, карневализације живота на широком плану, коју прате појаве неприхватљиве са традиционалног вредносног становишта и позиција развијене културе, али појаве које се могу регистровати и у естрадности, на пример, холивудског типа.

Добрица Ћосић и Борислав Пекић су, током седамдесетих и осамдесетих, били антиподи по много чему – од књижевне естетике, до погледа на демократију и политику. Али, ево их данас како се врте по машинама за прљање и како их вуку по подлисцима и културним додацима  еврореформских медија.