Zašto je „Politika“ prećutala obeležavanje 75-godišnjice osnivanja logora u Jasenovcu

Suština uređivačke politike jednog medija ogleda se u načinu kako se prate važni politički i društveni događaji. Kako se može okarakterisati uređivački pristup lista Politike kada na njenim stranicama nije nijednom rečju obeleženo održavanje skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koji je održan povodom 75 godina od osnivanja zloglasnog logora Jasenovac.

Na tom skupu, u prepunoj svečanoj sali SANU, govorili su njen predsednik Vladimir Kostić, akademik Vasilije Krestić i istoričarka Mira Radojević. Predsednik SANU je u svom izlaganju rekao: „Postoje vremenske i geografske tačke, odrednice pred kojima pristojnost nalaže isključivo ćutanje i pognutu glavu pred kojima reči i naša moć razumevanja posustaju i zapravo gube svaki smisao. Jasenovac je nedvosmisleno takvo mesto. I naš jezik ima jednu strašnu reč – stratište – mesto na kome antropološko, ljudsko zlo, uništava najvrednije – život. Mesto čiji besprekorno ogoljeni i neizbežni užas nije tako lapidarno definisao kao što su reči srpskog starca upućene dželatu – samo ti, dijete, radi svoj posao. Ne određuje strahotnost Jasenovca broj ubijenih, a ogroman je, nego namera sa kojom je to urađeno. Izvođači zločina sa svim prezirom koji zaslužuju ni u Jasenovcu nisu bili najstrašniji. Najstrašnija je politička misao koja hrani izopačenost zločina.“

O toj političkoj misli, koja je krajem devetnaestog i u dvadesetom veku bila osnova na kojoj je stvorena genocidna politika u Hrvatskoj, govorio je akademik Vasilije Krestić. On je dao istorijsku i političku genezu nastanka genocidne politike ustaškog pokreta koji je imao svoje duboke korene u političkim idejama Josipa Franka i Ante Starčevića, čije ideje i danas imaju svoje uporište u političkom životu Hrvatske.

Ističući genocidni karakter ustaške politike, on je posebno naglasio uticaj i delovanje rimokatoličke crkve u stvaranju etnički čiste Hrvatske i u istrebljivanju srpskog pravoslavnog naroda. „Sredina koja sistematski smanjuje broj stradalih u genocidu i poriče da je etnički očistila Hrvatsku od Srba dokazuje da je morbidna i da zaslužuje da bude etički razobličena, žigosana od čitavog civilizovanog sveta“, zaključio je i u svom izlaganju akademik Vasilije Krestić. Ali svedoci smo da civilizovana Evropska unija ne reaguje na pojave otvorenog veličanja ustaštva i nastojanja da se sprovede revizija istorijskih događaja vezanih za osnivanje i prirodu logora u Jasenovcu.

Istoričarka Mira Radojević je u veoma pregnantnom izlaganju predočila način nastanka i funkcionisanja jasenovačkog logora koji je predstavljao sastavni deo državnog projekta osmišljenog za uništavanje Srba, Jevreja, Roma i hrvatskuih antifašista. Ona je posebno opisala način na koji su nakon Drugog svetskog rata u ime bratstva i jedinstva decenijama Jasenovac i sećanje na njegovu zločinačku prirodu prećutkivani i potiskivani.

O tome veoma jasno govori činjenica da Josip Broz Tito nije nikada obišao stratište u Jasenovcu i odao poštu žrtvama ubijenim na najmonstruozniji način. Verovatno nije imao vremena jer je bilo mnogo važnije obilaziti nesvrstane prijatelje na njegovim mnogobrojnim mirovnim misijama.

Čitaoci Politike nisu imali prilike da pročitaju ove izuzetno značajne reči, koje su izrečene na skupu održanom u SANU povodom 75-godišnjice od osnivanja logora Jasenovac. Ali zato je političkom delovanju velikog pomiritelja Muarema Zukorlića posvećeno pola stranice, Beko je dobio isti prostor, nije izostala ni vest o saslušanju svekrve ubijene pevačice, posebnu pažnju je zavredilo pitanje da li će Radomir Nikolić u Kragujevcu vladati sam ili u koaliciji, a nije izostao ni podanički i ulizivački tekst Milana Božića, u kome on obaveštava našu javnost da je svoj glas na izborima dao Aleksandru Vučiću.

Da paradoks bude veći, na kulturnoj stranici Politike objavljen je opširan prikaz tribine Biblioteke SANU, koja je bila posvećena knjizi akademika Matije Bećkovića Tri poeme, a koju je objavila Srpska književna zadruga. Ona je održana istog dana kada i skup posvećen 75- godišnjici osnivanja logora Jasenovac. Kao da se na taj način pokušava obesmisliti svaki prigovor da se u ovom listu ne prati na pravi način rad SANU.

To može biti samo slab, providan i neubedljiv izgovor jer je apsolutno neprihvatljivo da se na stranicama Politike ne zabeleži na dostojan i prikladan način skup posvećen 75-godišnjici osnivanja logora Jasenovca, najvećeg stratišta srpskog naroda.

Ovde je u pitanju očigledno veoma selektivan pristup koji nije slučajan. Samo se nastavlja dosadašnja praksa da se pitanje Jasenovca i dalje prećutkuje i politički instrumentalizuje. Mnogo je važnije istrajavati na razvijanju tzv. dobrosusedske saradnje, nego čuvati dostojanstvo našeg naroda i srpske države.

Često smo u nekoliko poslednjih godina mogli da čujemo ozbiljne prigovore da se SANU ne oglašava povodom najvažnijih nacionalnih i državnih pitanja, a kada ona to uradi, kako je to učinjeno na skupu posvećenom 75-godišnjici, onda to nema nikakvog ozbiljnog odjeka u našoj javnosti. Upravo o tome nam svedoči ovo neshvatljivo i neprihvatljivo prećutkivanje ovog značajnog događaja u listu Politika.