Velikaši sitnih duša

DŽulijan Asanž sa svojim Vikiliksom pokazao je svetu prljivi veš diplomatije velikih sila, a i onih manjih država koje, htele ili ne, moraju da s tim velikima održavaju odnose. Milioni depeša, poverljivih dokumenata i drugih skrivanih informacija obznanjeni su i predočeni običnom svetu u svoj svojoj prirodi, goli, neumiveni, do surovosti iskreni. Sve to pisano je sa ubeđenjem da će sve ostati tajna. Informacije u takvim spisima namenjene su privilegovanom, izabranom, veoma malom broju ljudi čvrste i diskretne bezbednosne kulture. Samim tim, pisani su u "slobodnijoj" formi, upućeni onima sviklim ne samo na stil, nego i prirodu i sadržaj informacija. Rečju, oni kojima je pošta namenjena ništa skandalozno, ili iznenađujuće u njoj nisu videli, naprotiv. S tim informacijama baratali su profesionalci i analitičari i na to su gledali kao i laboranati koji uzorkuju supstance i na osnovu njihovog kvantativnog i kvalitativnog stanja donose izvesne zaključke, daju ih nadležnima na dalje postupanje, dijagnozu i prognozu...

Iznenađenje i skandal nastali su onda kada je cela prepiska, preko internet mreže, zahvaljujući Vikiliksu, postala dostupna bukvalno svakom pojedincu koji zna da čita, ili može da sluša i gleda. Bio je to zaista medijski prasak, revolucionarni događaj i veliko iznenađenje, ali više kao neoboriv dokaz trenutnog ali značajnog kolapsa kontraobaveštajne zaštite u datom trenutku, nego kao otkriće velikih, do juče nepoznatih činjenica. Ništa sem toga zapravo nije iznenađenje i nema tu, zapravo nekog valjanog razloga za preneraženost sadržajem informacija. Manje-više, u ovoj ili onoj formi, sve to bilo je poznato s tom razlikom što se o tome govorilo u kuloarima, polutajno, u tračevima ili spletkareći, a bez respektabilnog dokaza da je išta od toga tačno. Asanž je svojom hrabrom akcijom dao čvrst dokaz svemu tome, pokazao stil i način komunikacije, naznačio posredno šta jedni o drugima misle konkurenti, partneri, saveznici, protivnici, prijatelji, neprijatelji... To nije malo jer je upravo ta kockica neizostavna u onemogućavanju poricanja ovih ili onih događaja. Tu je taj doprinos nemerljiv, ali teško da bismo mogli da kažemo da smo u velikoj meri iznenađeni svim tim iznesenim detaljima i začinima u informacijama.

Ono što, međutim, izdvaja naše političare koji su zakačeni objavljivanjem Vikiliksovih podataka jeste to što se svi srpski politički akteri utrkuju da opanjkaju svoju političku konkurenciju. Oni spletkareći, cinkareći, ulagujući se, uz naklon i ponizno, ne samo da se dodvoravaju i pokušavaju da za sebe obezbede povlašćeni položaj, već žele da sticanjem tako moćnih prijatelja sebi olakšaju pohod ka vlasti.

Otuda tolika strast u akcijama srpskih političara. Tu se nalaze motivi za ulagivanje jakim centrima moći, pre svega američkom faktoru. Čak je i jedan političar koji je bio istican kao jedini koji nije hvaljen u izveštajima američkih diplomata izgleda posegao za tom praksom ogovaranja sopstvene konkurencije. Iako je jedan nekadašnji režimski novinar, a sadašnji medijski tajkun, sve to video nekim drugim očima, verovatno zbog nemogućnosti da razume postojanje ovozemaljskog sveta bez božanstava kojima je neophodno njegovo klanjanje i veličanje – videli smo da nevinih nema. I jedni i drugi, i oni koji su to koristili svakodnevno i oni koji su tek ponekad hteli da se okoriste, jedino su sopstvenu državu kompromitovali i ponizili. Jer kad sunarodnici jedni o drugima tako govore, šta tek o njima misle stranci.

I na ovom primeru vidi se razlika u odnosu prema sopstvenoj državi. Amerikanci nimalo ne ulepšavajući stvarnost iznose, po njihovom sudu, ogoljenu istinu ne bi li došli do najbolje pozicije za ostvarivanje sopstvenih državnih ciljeva. Naši političari koriste se svim i svačim ne bi li dobili podršku da ostanu na vlasti, ili na nju dođu. Kakve li interakcije malih i velikih interesa?!

Čak i ako bismo im oprostili to što im je strast za vlašću progutala moralne principe i civilizacijski kodeks, teško da im se može progledati kroz prste to što su istoj strasti predali razum dajući joj monopol i poziciju jedinog pokretača, motiva i cilja. Ne može im se oprostiti to što su sebi odobrili sva sredstva za hvatanje tog cilja i što nisu ni trepnuli što su u tom nedelu obrukali državu i ponizili birače i građane. U konačnom rezultatu zarad ličnih ciljeva kockali su se sa državnim i nacionalnim. U njihovoj kockarskoj partiji ulog su državna dobra i državni interes, a eventuelna korist je egoistička i lična. U tom kontekstu sve to jadnije je i tragičnije, a svakako i skandaloznije od objavljivanja sadržaja diplomatske pošte velikih sila i njihovih satelita.