Srpsko-rusko savezništvo u velikoj Evroaziji

U najteže vreme, ali i vreme ponovnog rađanja i Rusije i Srbije, početkom 90-ih, uz nadahnuće velikog Vjačeslava Klikova i borbe srpskog naroda, osnovana je Međunarodna slovenska akademija. Već tada, u nju su, uz veliki broj naučnih, umetničkih i moralnih velikana iz Rusije i drugih bratskih zemalja, ušli i blaženopočivši patrijarsi ruski Aleksij II i srpski Pavle. Od tada, u njenom srpskom odeljenju našli su se i Milić od Mačve, i naši naučni korifeji Smilja Avramov i Vasilije Krestić, i veliki društveno-politički delatnici Vojislav Šešelj i Živadin Jovanović, i naučnici najvećeg autoriteta, poput Radmila Marojevića i Zorana Miloševića, tvorca zbornika koji danas predstavljamo.

Pošto su i Srbija i Rusija poslednjih godina ušle u potpuno nove, nažalost, sa različitim predznakom, periode svoje istorije, delatnost Međunarodne slovenske akademije je neko vreme bila gotovo zamrla, sve dok joj prošle godine nije došao na čelo Sergej Baburin, čovek najveće i najsvetlije stvaralačke, moralne i političke energije. Za moju malenkost je ogromna čast i ogroman zadatak njegovo poverenje da vodim Srpsko odeljenje MSA tragom novog života, koji je Akademija na čelu sa Baburinom zadobila u Moskvi i na drugim evroazijskim meridijanima.

Zbornik „Srbija i Evroazijski Savez“, čiji je sastavljač naš vrli kolega i najplodniji stručnjak za Rusiju među srpskim politikolozima, prof. dr Zoran Milošević, prvi je multidisciplinarni i međunarodni zbornik naučnih radova na ovu za nas životno važnu temu na srpskom jeziku. Pošto tema nadrasta i ovu odličnu knjigu i sve nas, obavezni smo da, pred ovom divnom publikom, govorimo pre svega o temi.

U zajedničkom projektu, Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu iz EU (International Institute for Applied Systems Analysis, IIASA) i Evroazijska razvojna banka (EABR) — razmatraju saradnju na liniji EU-EAES u dugoročnoj perspektivi. Oni zaključuju da je realizacija koncepcije zajedničkog ekonomskog prostora «od Lisabona do Vladivostoka» korisna svim involviranim stranama. Oni takođe procenjuju da bi Sporazum o produbljavanju ekonomske saradnje i integraciji između EU i EAES mogao postati realnost sredinom 2020-ih godina.

Mora se primetiti da se prostor «od Lisabona do Vladivostoka» sve ređe naziva «Velika Evropa», a sve češće «Velika Evroazija». «Velika Evroazija» je bila i glavna tema ovogodišnjeg Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i samita G-20 u Kini.

A kada se «Velika Evroazija» pokuša definisati, onda se kaže: to je EAES plus Ekonomski pojas Puta svile. Putinov minhenski govor se neumoljivo ostvaruje: novi centri ekonomskog razvoja, a pre svega Rusija, Kina i Indija oblikuju današnji svet, a svoju već dominantnu ekonomsku moć ubrzano pretvaraju u politički, pa ako hoćete i vojno-politički uticaj.

Srećni smo da je danas posetom našeg predsednika Vlade Moskvi, učinjen novi konkretan korak u jačanju bilateralne vojne saradnje, koje do nedavno, gotovo da nije ni bilo.

Oni koji kasne da razumeju neodoljivost procesa jačanja novih centara svetskog razvoja, ili prave greške poput antiruskih sankcija, moraće da plate veoma visoku cenu.

SAD i Velika Britanija već su krenule u zaokret i prilagođavanje, jer im je sistem globalne oligarhijske diktature propao, pa se može desiti da najveći gubitnik bude EU u dosadašnjem obliku i da bude odbačena kao svojevremeno SFRJ – kao nepotrebno sredstvo kojim je Vašington nekada parirao SSSR-u, a danas «Velikoj Evroaziji» nije u stanju.

Tema priključenja Evroaziji i novoj istoriji, nije dakle tema samo za Srbiju, već je pitanje opstanka i za 28, pardon 27 zemalja koje čine EU. Ključni igrač nove istorije, svetski katehon, jeste Rusija. Rusija se danas sve više rukovodi pravoslavnim moralnim načelima i pravilima privređivanja. Sa takvom Rusijom, Srbija ima najdublju i najčvršću duhovnu, civilizacijsku i istorijsku povezanost, a danas de fakto i odnose takve bliskosti i poverenja na kojim bi nam mogla zavideti većina zemalja u svetu. To je ogromni potencijal koji tek čeka da bude iskorišćen.

Evroazijski ekonomski savez danas čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija. Ova integracija je potpisala sporazum o zoni slobodne trgovine sa Vijetnamom. Srbija može lako da bude druga zemlja sa kojom će takav sporazum biti potpisan, što nije od malog značaja, jer pregovore o takvom sporazumu vode još i Egipat, Tajland, Iran i Mongolija, dok su interes pokazali Singapur, Pakistan, Izrael, Indija, Kina, Tunis i niz drugih zemalja.

EAES u ovom času ima pet puta manje država članica nego EU, oko pet puta manji BDP, dva ipo puta manje stanovnika, pet puta veću teritoriju i mnogostruko, neuporedivo veće prirodne resurse. BDP Srbije (37 mlrd $ u tekućim cenama, odnosno 95 mlrd $ po paritetu kupovne moći) je na nivou najsiromašnijih članica EU, među kojima su neke od nje znatno manje. On čini jedva 0,5% BDP-a EU ili 2% BDP-a EAES. Argument o snažnoj povezanosti naše gotovo nepostojeće privrede sa EU je gotovo irelevantan, ako se uzme u obzir veća fleksibilnost, veća okrenutost uzajamnoj pomoći i potpuno odsustvo spoljnog nametanja unutrašnjih ekonomskih i političkih rešenja u okviru EAES.

Za nas je značajno i da su u EAES osnovni metodi regulisanja poljoprivredne proizvodnje usmereni na unutrašnju podršku ekonomske stabilnosti država članica i njihovih proizvođača, a takođe na razvoj agrarnog sektora sa organskim razvojem ukupne ekonomske delatnosti, pre svega među zemljama članicama, dok su u EU osnovne mere usmerene na ograničenje konkurencije od strane proizvođača nerezidenata EU, putem ograničenja uvoza poljoprivrednih proizvoda, u obliku poreza, kvota i tehničkog regulisanja koje praktično onemogućava promet, sa istovremenom podrškom domaćim proizvođačima u obliku subsidija.

Najpametniji tumač politike sadašnje Vlade Srbije za patriotsku publiku, Željko Cvijanović, izjavio je ovih dana da „smisao evrointegracija za Srbiju nije u ulasku u EU, nego da zemlju drži unutar jednog političkog poretka, koji je daleko od dobrog i pravednog, ali izvan koga zemlje profila Srbije bivaju žrtve.“

Takođe ovih dana, famozna agencija „Faktor Plus“, pravilno je konstatovala, kroz svoja pitanja anketiranim građanima, šta su glavne alternative strateškog spoljnopolitičkog kursa Srbije: pristupanje Evropskoj uniji i dalje učvršćivanje odnosa sa Ruskom Federacijom. Građani su pokazali da mudro i nepogrešivo sagledavaju sve finese ovih alternativa.

Za Srbiju je temeljno njeno istorijsko i strateško partnerstvo sa Rusijom, koje naš narod s pravom doživljava kao bratstvo. EAES, Evroazijski savez i Velika Evroazija, pa i ODKB, su samo konkretne mogućnosti koje Srbija, stojeći čvrsto na tim temeljima, može da bira.

Pa kada je sve to već tako, ne mogu, a da ovo svoje kratko istupanje ne završim sa dva pitanja:

Kada ćemo smoći snage da preokrenemo definiciju naše spoljne politike koja stoji naglavačke: „Naše strateško opredeljenje je EU, a želimo i što bolje odnose sa Rusijom“?

Kada ćemo na osnovu Deklaracije o strateškom partnerstvu, sa Rusijom potpisati obavezujući Sporazum o vojno-političkom savezništvu?

Nadam se, uskoro.