Од Кипра до блата виа медиа, или како сам учествовао у “изношењу српског новца током деведесетих"

Како сам учествовао у “изношењу српског новца на Кипар током деведесетих”, односно како и даље ведрим и облачим тако што “управљам средствима РФЗО” у режији Блица, Информера и Наших новина

Сећате ли се шта је чувени Душко Радовић говорио о “демантију”, а то је “као да јастук пун перја проспете са Београђанке (што је основна вест), па онда скупљате перје (што је деманти)”.

Протеклих дана примам бројне телефонске позиве од колега, пријатеља и познаника, шаљиве и оне друге, с једним јединим питањем: како сам успео толико дуго и успешно да тајим од њих да сам имао тако сјајну и успешну каријеру на Кипру деведесетих и како ме је таква “кипарска каријера” ових дана препоручила да будем “постављен на место заменика директора РФЗО”, а да сам паралелно све то време фингирао редован студентски живот на Економском факултету у Београду и касније активно напредовао кроз сва сарадничка и наставничка звања на Економском факултету, све до звања редовног професора, прилично добро оцењеног међу студентима, поштованог у научном и консултантском свету? Наравно да нисам у стању да смислим сувислији одговор (теорија завере? ресавска новинарска школа?), од оног чувеног – верујете ли Блицу/Информеру/Нашим новинама или својим очима?...

Шалу на страну, већ трећи пут за кратко време се налазим у незахвалној улози душкорадевићевског “скупљача перја”, наравно неуспешно, па ако је већ ствар неповратно изгубљена, онда бар да публици и свим потенцијалним будућим жртвама укратко опишем како то изгледа наћи се ни крив ни дужан на потерницама овдашњих таблоида.

Први ‘јастук с перјем’: Информер, 10.06.2013. “Брука, заташкана пљачка века” (2-3. страна)

Бејаше лепо летње јутро кад сам уобичајено кренуо на посао (на факултет, не у Никозију!), кад ми је један добро обавештени пријатељ телефоном јавио да сам “звезда” Информеровог “истраживачког чланка” о путевима изношења српских пара на Кипар у време санкција деведесетих година, као један од главних организатора и реализатора инкриминишућих трансфера. Након што сам се сабрао од првобитног шока, дошао сам до телефонског броја уредника Д. Ј. Вучићевића и позвао га да ми објасни како је дошло до замене идентитета, када је све могло бити проверено са неколико кликова мишем. Вучићевић ми се љубазно извинио због грешке и рекао да је она настала неискуством дежурног новинара који је радио на “случају” у задњи час пре слања броја у штампу, обећавши да ће објавити исправку у сутрашњем броју (наравно, исправка је објављена тек за два дана).

Други јастук с перјем: Блиц, 3. 10. 2014.

Овог пута су ми се јавила петорица пријатеља да узму муштулук како сам поново “звезда” овог пута Блицовог “истраживачког чланка” о путевима изношења српских пара на Кипар у време санкција деведесетих година, са готово истим насловима и поднасловима и великом фотографијом моје маленкости загледаног, ваљда, у кипарске хоризонте; овог пута је то извађено из нафталина јер сам наводно “постављен на место заменика директора РФЗО”; поново сам позвао уредника (Иван Јовановић), који ми се љубазно извинио због грешке и рекао да је она настала неискуством дежурног новинара који је радио на “случају” у задњи час, обећавши да ће објавити исправку у сутрашњем броју.

Трећи јастук с перјем: Наше новине, 6. 10. 2014.

Тек што сам неколико дана одморио од незаслужене славе од медијског наступа у Блицу, већа група пријатеља, такорећи форум, уживевши се већ у улогу таблоидних дисангелиста и не без извесног јетког слада, јавише ми да сам још једаред постао она иста “звезда” “истраживачког чланка” али овог пута Наших новина, о путевима изношења српских пара на Кипар у време санкција деведесетих година, сада већ са потпуно истим насловима и поднасловима и још већом оном, већ великом фотографијом моје маленкости из Блица загледаног, ваљда, и даље у кипарске хоризонте; наравно, повод је поново моје “постављење на место заменика директора РФЗО”; и још једном сам позвао овог пута уредника Новина наших (Антоније Ковачевић), који ми се љубазно извинио због грешке и рекао да је она настала неискуством дежурног новинара који је радио на “случају” у задњи час, обећавши да ће објавити исправку у сутрашњем броју.

Дан мрмота или нека се припреми...

Вероватно није потребно наглашавати да никада у животу нисам ни био на Кипру, нити сам познавао Борку Вучић, нити сам икада радио у сфери банкарства и финансија јер је моја научна и консултантска област пословна економија и менаџмент, тачније реална економија - производња, трговина и логистика. Но, можда све ово буде подстрек за нове професионалне изазове, па се можда и окушам у банкарско-финансијској сфери економије која очигледно доноси и већи новац и “изузетно топлу” медијску пажњу. Ипак, морам да признам да ми изузетно прија процена “истраживачког новинарства Србије” да сам могао бити тако успешан на Кипру у својим двадесетим годинама, што је можда паралела са многим успешним експертима који су као јако млади успешно водили економију Србије током претходних 14 година, што је данас очигледно сваком добронамерног грађанину.

У очекивању да ускоро исти чланак објаве Данас, Политика и Глас поморавља, упућујем им овим исти деманти са празним местом па нек сами попуне назив новине и друге генералије, како им не бих реметио радну атмосферу. Знам за лоше услове у којима раде хонорарци и остали полузапослени, привремено и повремено ангажовани и повремено и половично плаћени сарадници у домаћим а страним медијима у Србији. Управо због тога нисам до овог момента дао сагласност да мој адвокатски тим предузме правне мере за заштиту мог имена од тешке љаге и клевета које се чине поменутим поновљеним “грешкама” у овдашњим медијима. Међутим, уколико се настави са истим или сличним клеветањем у истим или другим медијима, чиме би ова појава попримила форму систематске и организоване харанге, бићу нажалост принуђен да задовољење за повреду угледа и части потражим у одговарајућем обједињеном судском поступку, с тим што би обештећење било прослеђено жртвама поплава у источној и западној Србији.

Љубазно, ваш “Кипранин” С. А.