Početna strana > Debate > Kuda ide Srbija > Kako Srbiju učiniti poželjnijom turističkom destinacijom
Kuda ide Srbija

Kako Srbiju učiniti poželjnijom turističkom destinacijom

PDF Štampa El. pošta
Bojan Panaotović   
četvrtak, 08. avgust 2013.

Pre nekoliko dana dnevna štampa je objavila podatak na osnovu meritornih istraživanja da će oko milion građana Srbije ovog leta putovati na letovanje, od čega ogromna većina ide put primorskih destinacija. Razboritom čoveku, koji ne mora da bude vičan u domenu ekonomije, nameće se zaključak da ukoliko svaki od pomenutih milion žitelja naše zemlje, u proseku, potroši nekoliko stotina evra, dolazimo do računice od par stotina miliona evra koji se samo u jednoj letnjoj sezoni odliju iz države.

Naravno, nema u pomenutim brojkama ništa sporno, ni čudno, ako se u obzir uzme činjenica da se i iz drugih evropskih i svetskih zemalja odlivaju milioni evra i dolara u vreme zimskih i letnjih godišnjih odmora. Ipak, deprimirajuća i zabrinjavajuća je činjenica da za razliku od mnogih zemalja sa neugodnom klimom ili pak skromnim prirodnim potencijalima, Srbija ima i adekvatnu klimu (topla leta, hladne zime) i nesporno, prirodne lepote kojih se ne bi postidela ni na jednom svetskom takmičenju ili konkursu! Uostalom, ako laže koza ne laže rog - na jednom od poslednjih izbora koji je upriličen na svetskom nivou, Đavolja Varoš, koja je samo jedna u nisci bisera Srbije zauzela je visoko mesto u odabiru svetskih prirodnih čuda.

U vezi sa pomenutim pitanjem, nameće se nekoliko tačaka, doličnih debate, ne samo iz političkog, već i iz ekonomskog pa i patriotskog ugla.

Na prvom mestu, valja postaviti pitanje zašto nadležni državni organi, institucije, tela i organizacije, od ministarstava pa do turističkih organizacija, a koji su plaćeni iz budžeta države, dakle novcem poreskih obveznika, ne vrše proaktivnu propagandu kako bi se Srbija učinila poželjnom turističkom destinacijom ne samo za inostrane turiste, već ponajpre za naše državljane koji imaju sredstava i mogućnosti da priušte sebi letovanje ili zimovanje? Setimo se samo kampanje Crne Gore negde sa početka nezavisnosti, pre šest, sedam godina, sa kojim intenzitetom, finansijskim sredstvima i političkom voljom se ušlo u projekat afirmacije Crne Gore kao poželjnog turističkog odredišta. Tačno je da Srbija, nažalost, nema more, ali ima druge adute koje može da ponudi svojim i inostranim građanima a to su, planine, etno-turizam, reke i jezera, očuvana i ljudskom rukom nenarušena prirodna sredina (u nekim oblastima), nadaleko čuvene banje koje po lekovitosti vode i vazduha nadmašuju sebi slične iz okruženja, ski centri...

Sredstva uložena u propagandu Srbije kao poželjne turističke destinacije, kao i za pomoć i podršku turističkim poslenicima, sasvim sigurno bi se višestruko vratila, otvaranjem radnih mesta i prilivom u državni budžet. Ne treba smetnuti s uma činjenicu da nisu svi turisti ljubitelji mora, kao i da postoje oni dovoljno dubokog džepa koji žele da osim mora, odmor provedu i na planini, banji ili u seoskom ambijentu.

Osim konkretne i finansijskim sredstvima poduprte propagande ili „P.R“-a, kako se danas kaže, umesno je podsetiti i na još jednu komponentu, u nas, na nesreću, često kompromitovanu i zloupotrebljavanu - a reč je o patriotizmu. Ako nemačkim ministrima nije bilo ispod časti i dostojanstva da proletos pozovu svoje građane da provedu odmor i potroše novac u predelima Nemačke koji su stradali u grozomornim poplavama, zašto bi ispod časti bilo predstavnicima srpske političke i ostale elite da pozovu, najpre sopstvene građane, da provedu odmor i potroše novac na nekom od odredišta, objektivno, lepe i turistički zanimljive Srbije. Da nije tako, ne bi imućni Rusi, kupovali kuće i placeve u Vrnjačkoj Banji ili na Fruškoj Gori, primera radi!

Zašto srpska porodica ili bračni par ne bi svoj odmor proveli na Zlatiboru, Kopaoniku, Soko Banji ili na Fruškoj Gori, koja predstavlja pravu riznicu manastira respektabilnih i za svetsku kulturnu baštinu? Svima je dakle jasno da se prirodne lepote, same po sebi, nigde nisu alhemijom pretočile u radna mesta, novac i priliv turista, već je potreban marljiv, konkretan, kontinuiran rad od strane političke elite, a posebno institucija koje su za to nadležne, da se konkretna zemlja, a nas u ovom slučaju interesuje Srbija, učini daleko značajnijom na turističkoj mapi Evrope i sveta.

Dakle, mere koje je uputno predložiti su :

1.Ulaganje u propagandu, marketing i „PR“ kako bi se sve prirodne lepote i postojeća odredišta i znamenitosti u najlepšem svetlu prikazali domaćoj i svetskoj javnosti.

2. Izdvajanje ozbiljnih sredstava od strane države kako bi se kroz bespovratnu pomoć, povoljne kredite, finansiranje projekata i slično, podržali ugostitelji, vlasnici etno-sela, banja etc.

3. Podizanje ekološke svesti i ulaganje sredstava u čišćenje prirodne sredine i održavanje ekološkog zdravlja u Srbiji.

4. Paralelno sa afirmacijom i ulaganjem u turističke potencijale, afirmisati i pomoći proizvodnju zdrave hrane i domaćih specijaliteta i brendiranje istih.

5. Podizanje svesti u domaćoj javnosti da ćemo potpomoći naše ljude i domaću privredu pa i sebe same ako se odlučimo za odmor u Srbiji!

Autor je jedan od osnivača Treće Srbije 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner