Potonulu lađu izvadili ljudi iz dubine morske. Pri tome poslu svi su se namučili, neki osakatili, a neki čak životom platili. No kad je lađa spasena, svi su se radovali i počeli lađu opravljati i uređivati.

Da li je izjava mladog gospodina Lazara Krstića o viziji Srbije zapravo eho sadašnje političke elite u Srbiji ili je u pitanju njegov lični stav? Odnosno da li je sadašnja politička elita sposobna da definiše viziju koja bi ujedinila Srbiju?

Ovde iznosim očevo kazivanje, koje se poklapa sa istorijskim podacima Milorada Gončina ali je još malo detaljnije: Nemačka vojska je iz predostrožnosti most minirala sa obe strane, mada je bilo jasno da će povlačenje sigurno biti sa beogradse strane na zemunsku.

Iskustva Bugara, Rumuna i sada Hrvata, navode na zaključak, da se uporedo s evrointegracijama, u jednom društvu pojačava osećaj „istorijskog beznađa“. Upravo zbog toga nam je potrebna promena postojeće ideološke paradigme o „Evropi koja nema alternativu“.

Gubljenje participativnog jezgra, izopštavanje nižih slojeva, nužnost novih formi nekonvencionalne participacije, delovanje malih partijskih kartela sve su to osnovni elementi postojanja demokratskog deficita koji se jasno mogu prepoznati i u našem političkom životu, što nam ukazuje da mi nismo ni u ovom pogledu izvan glavnih tokova evropske politike.

Sasvim je sigurno da Rusija i Srbija sebi ne mogu da dozvole da ostanu neme i pasivne na, sa zapada uvezenu veoma agresivnu homoseksualnu propagandu, koja deluje toksično na tkivo svakog društva. Rusiju i Srbiju u pogledu demografske katastrofe vezuju mnoge sličnosti.

Ako je istraga izvršena traljavo, ili je sud bio korumpiran ili nekompetentan to se podjednako tiče svih građana ali za takve teške optužbe treba izneti i čvrste dokaze. Ako je slučaj nedovoljno ispitan za to mogu biti odgovorni pojedini pripadnici istražnih organa a ne kako navode pojedini komentatori na sajtu B92 duboko bolesno srpsko društvo.

Oni koji religiju svode na biblijske bajke, koji slepo veruju u propovedi onih licemera koji od crkve prave novu kastu i u ovome će videti neku zaveru, jer im je to još jedini mehanizam odbrane da očuvaju svoj lažni svet sagrađen na pesku.

Nakon svih loših vesti o GMO, naučnici iz nekoliko svetskih laboratorija su nas ovog proleća obradovali i vešću da će uskoro biti u stanju da proizvedu veštačke kobasice i hamburger. Znači, za par godina imaćemo roštiljade sa veštačkim, laboratorijskim mesom iz epruvete.

Zaista, bio je to težak i dug put, za sve, i za Srbe i za Albance, i kada je delovalo da su sve završili, kad im je NATO pritekao u pomoć, dobili su samo rezoluciju 1244. Kažem samo, jer trebalo je još 14 godina tražiti ko će od Srba staviti paraf, jer znali su i oni, a i njihovi saveznici, dok mi ne priznamo da je oteto legalno.