Velika razaranja izazvana nemačkim bombradovanjima, mnogobrojne ratne žrtve, zaustavljen privredni razvoj, gubitak kapitala, pljačka i uvođenje represivnog okupatorskog režima izazvao je potpunu dezorjentaciju, razočarenje i strah od neizvesne budućnosti.

Verujem da je dobro da je Sergej Pravosudov napisao ovaj tekst. On nam pokazuje koliko smo Rusi i mi povezani, ali istovremeno i koliko se mi zapravo malo poznajemo. A iz te činjenice proizlaze i mnogi nesporazumi. Verujemo da smo „bratski slovenski narod“. No kada počnemo da razgovaramo, vidimo da iste reči imaju drugačije značenje.

Srbi stradaju jer se nalaze usred „sukoba civilizacija”, i bez obzira da li taj sukob nazivali politikološkim ili poetskim izrazima, on je realan.

Kao što je već bezbroj puta istaknuto, da bi se na istorijskoj sceni učinila prava stvar nije potrebna ni moć, ni vojska, ni bogatstvo, već samo hrabrost, čestitost i posvećenost idealima pravde i slobode. Mladobosanci su to dokazali držeći se istih vrednosti koje su stvorile jednog Karađorđa, Njegoša i Andrića.

Istina je zapravo da je Nemačka htela ratom da posegne za svetskom moći, a Habzburška monarhija je htela da jednim malim ratom na Balkanu reši unutrašnje probleme i povrati status velike evropske sile.

Pred nama se otvara suštinski problem – pitanje odbrane identiteta, tradicije i istorijske svesti srpskog naroda. Sećanje na Prvi svetski rat se u našem narodu čuva s pobožnim poštovanjem kao da je u pitanju sveti rat. 

Da li danas uopšte postoje rodoljubi i patriote u državi Srbiji? Da li danas oni smeju javno da pokazuju svoj osećaj duboke, nematerijalne, bezinteresne, visoko moralne i uzvišene ljubavi prema svojoj državi i društvu?

Čoveka je prosto stid da je građanin takve države, gde se američkoj ambasadi dodeljuje zemljište na najelitnijem mestu u glavnom gradu Srbije, na Dedinju. Reč je o državi koja nas je ne samo bombardovala punih 78 dana, već koja nam je oduzela najbolji deo naše teritorije i koja nam je i danas, godine 2014, najnemilosrdiji neprijatelj.

Interesantno je da se i Trifun takođe rodio i živeo u 3. veku. Bio je isterivač zlih duhova i iscelitelj. Doveden je u Rim da izleči imperatorovu ćerku u čemu je uspeo i zbog toga bio bogato nagrađen. Pogubljen je kada je otkriveno da propoveda hrišćanstvo.

Dojučerašnji opozicionari, koji su prethodnu vlast osuđivali zbog namere da Srbiju kandiduje za članstvo, doživeli su “prosvetljenje” pošto su oformili Vladu. Setili su se kako su i oni već odavno bili za Evropu, ali im je to sad tek postalo potpuno jasno.