Tačiju s ljubavlju, ili uvek može niže

Ova, ko zna koja po redu „runda“ (pod navodnicima) briselskih ““pregovora““ (pod dvostrukim navodnicima) donela nam je novo zaprepašćenje. No koliko god bili zaprepašćeni iz „runde“ u „rundu“, koliko god mislili da se niže pasti ne može, stvarnost nas zbog te naivnosti surovo kažnjava, i puni nas zebnjom.

Ova runda pregovora (hajde da budemo zvanični - 23. po redu) ne samo da je donela katastrofalan rezultat po Srbiju, srpsku politiku i geopolitiku, po srpski narod, bilo izbegli, bilo i dalje živući na Kosovu i u Metohiji, ona je iznela na videlo i neke tajne briselskog „sporazuma“ koje su ljubomorno čuvane u nekim kabinetima, da bi nam se danas pojavile kao čupavci iz kutije.

Ono što je bila tema tih „pregovora“, a to je Sud u Kosovskoj Mitrovici, završena je tako da sa sigurnošću možemo zaključiti da se radilo o diktatu Prištine i Brisela, i ni o čemu drugom. Normalan čovek, ma ko da je, sa srpske strane nije smeo pristati na takvo rešenje kakvo je u Briselu postignuto, barem na osnovu činjeničnog stanja na terenu, ako ne zbog zaštite državnih interesa.

Naime, rešenje (ili bolje rečeno - diktat) koje je doneto u Briselu podrazumeva prisajedinjenje severu Kosova mnogoljudnijih opština južno od Ibra, i to Južne Kosovske Mitrovice, Srbice i Vučitrna. Na ovaj način se potpuno urušila petnaestogodišnja borba Srba iz četiri opštine na severu kako bi opstali u okolnostima strane okupacije.

Kako je došlo do toga da Brisel uvrsti ove tri opštine. Naime, iz pravnog sistema Srbije izvučena je mapa Kosovskomitrovačkog okruga, kome ove tri opštine zaista i pripadaju. Ali, pazi majstoriju, onda se to nalazi kao pravno pokriće kako bi čitav okrug (dakle sa ove tri opštine) bio inkorporiran u kosovski sistem. Glupo, ali lukavo i, kako se pokazalo, uspešno.

Da podsetimo one koji su zaboravili, Srbi iz ove četiri opštine su kao sredstvo za odbranu od genocida, kao modus opstanka, odabrali lojalnost svojoj državi za koju neretko nisu žalili ni živote da daju. Na taj način su kako-tako mogli da prežive, jer su se odbranili od šiptarske najezde, majorizacije i genocida, kakve su 1999. i 2004. doživeli njihovi sunarodnici južno od Ibra.

Ovim najnovijim briselskim rešenjem oni postaju manjina na severu. Pripajanjem mnogoljudnijih opština sa juga iz temelja se narušava njihov položaj, i kao naroda, i kao subjekta u bilo kakvom odlučivanju o sopstvenoj sudbini. 

Hašim Tači je od samog početka insistirao na takvom rešenju. I da se ne lažemo, poznajući kvalitete naših „pregovarača“, nismo imali ni sumnje da će do takvog rešenja i doći. Pitanje je bilo samo, KADA? Odgovor je SADA. A zašto baš sada?

Pa izbori u Srbiji su završeni po planu. Opušteno se formira nova vlada koja će Srbiju voditi kroz budućnost, kakvu-takvu; glas rodoljubivih snaga se neće čuti još godinama od sad, Srbija se pomirila sa letargijom, po TV ekranima šenluče prvaci druge Srbije i dežurne „SNS-patriote“, tabloidi ulaze u institucije sistema, jer nema više opasnosti. Izbori su završeni, po ugledu na onaj popularni performans: „Dragi Aco, mi ti se kunemo“, i sve je u redu.

Sa druge strane, predstoje izbori za parlament Kosova. E tu bi trebalo prijatelju Tačiju puhnuti malo u jedra, pa što da ne preko srpske grbače. Prvi Tačijev potez je upućivanje ovog sporazuma Ustavnom sudu Kosova na ocenu ustavnosti. Nakon toga će ga usvojiti vlada, pa parlament. Povucimo paralelu sa Beogradom i sami procenimo ko se ovde ponaša kao ozbiljna država, a ko ne.

Nakon overe od strane institucija Kosova, Tači pred birače mirno može izaći kao veliki pobednik, jer je overio državne granice Kosova, one su sada i međunarodno definisane, odobrene od druge strane (Srbije), i nema sumnje da će izbore dobiti. I to zasluženo, na liniji nacionalnog projekta, uz blagoslov EU koju i Priština i Beograd smatraju meritornim arbitrom.

Ovo nas vraća na pitanje svih pitanja: Ima li Srbija Ustavni sud? Ima ali je trenutno u „leru“. Da je barem u prvoj brzini, taj sud bi još pre godinu dana razmotrio briselski „sporazum“. Ali nije, jer tekst „sporazuma“ je morao ostati tajna između ostalog i zbog ovog rešenja za sever Kosova.

Da nije držan u tajnosti, ne znam kako bi Vulin i društvo jesenas divljali po severu, agitujući za novembarske izbore, obećavajući kako se ništa neće promeniti, obećavajući kule i gradove, zajednice opština uz borbene pokliče tipa: „Glasajte za srpsku, da gradimo Srpsku“, kako bi na silu vodali ljude po mitinzima, i pod pretnjom gubitka posla vodali od glasačkog mesta do glasačkog mesta.

Ovako, „po ladu da ih ne poznadu“, silom ili ne, oni su uspeli. Uspeli su da obmanu mnoge. Proturili su nekakvu Zajednicu srpskih opština, koja je trebalo navodno da bude Srbija na terenu. Evo već godinu dana od nje nema ništa. Sve i da se formira jednog dana i nešto takvo, šta će to biti. Veruje li iko u „Srbiju na terenu“, ako joj se pridodaju Vučitrn, Srbica i Južna Kosovska Mitrovica? Neko će reći: „Pa neće Srbica i Vučitrn biti u sastavu ZSO“. Ali onda šta je ZSO? Ako je sud zajednički i za Zvečan i za Vučitrn, ako je zajednička policija, a najavljuje se i vojska, ako se planira ukidanje platnog prometa sa Beogradom, šta je onda ZSO? Kakva ovlašćenja ima? Prosta logika ne može da se ne složi sa Prištinom, da ima ovlašćenja kakva ima i bilo koja NVO.

Beščašće koje dominira celim briselskim procesom najbolje oslikava ono što će se desiti sa firmama na severu Kosova i njihovim direktorima. Naime, briselskim sporazumom je doneta opšta amnestija za direktore srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji koji nisu preregistrovali firme na kosovski registar, ako to učine do 24. juna prošle godine. Dakle, da podnesu završne obračune i sve što se inače radi kada su pitanju pravna lica.

S obzirom na to da ta amnestija nije svima bila poznata, jer je celovitost briselskog sporazuma bila skrivana državna tajna, uz to je Beograd i politički ohrabrivao da se to ne radi, Srbi to nisu ni uradili. Beograd je to ohrabrivao da se ne bi otvoreno videla priroda briselskog procesa, a naročito izbora koje je nakon mesec dana raspisala Jahjaga, a na koje su Srbe svim sredstvima terali Vučić, Vulin i Dačić. Kako je amnestija istekla 24. juna, danas nakon ovakvog uspostavljanja sudske vlasti, na severu Kosova, sa sigurnošću se može reći da se ti ljudi i te firme nalaze pred velikim problemom, i pretnjom prekršajnih i krivičnih gonjenja.

Treba li posebno pominjati da će to biti generator novih iseljavanja, novih problema i zatvaranje perspektiva za normalan život Srba i njihovu budućnost?

E tako se nižu briselske pobede naše „hrabre“ politike. Nešto u poslednje vreme ni emisari iz EU se ne pretržu obećanjima o našoj svetloj EU budućnosti. Vide da uništavamo sopstvenu državu bolje nego što bi oni to mogli. Nema više ni datuma ni fondova. Izgleda da su shvatili da nama nisu potrebne šargarepe. Da je batina sasvim dovoljna. Da smo u njihovom poslu revnosniji nego što su mislili.

No, nešto se pitam: Ako su za ovo genijalno rešenje za sever Kosova u Briselu potegli iz fioke mapu Kosovskomitrovačkog okruga iz pravnog sistema Srbije, a znamo da su Turci našim krajevima vekovima vladali; da nema u tom briselskom „sporazumu“ i nešto iz osmanlijskog zakonodavstva? Na primer, pravo prve bračne noći, pa da se i to implementira. Kako smo krenuli sa predavanjem, ništa više ne može začuditi.

Kolegi, saradniku i prijatelju Saši Đikiću redakcija NSPM želi brz oporavak i ozdravljenje.