Hrvatskim helikopterima u EU (preko Jarinja i Brnjaka)

 „Što momak uveče devojci obeća, ujutru se ne važi“!

Ova narodna poslovica nekako najbolje karakteriše našu spoljnu politiku, i dogovornu diplomatiju koju sprovodimo poslednjih nekoliko godina. Navodno, mi se sve dogovorimo i srećni i zadovoljni, pa malkice i zaljubljeni u EU i SAD, a oni nas kao iznenada, ostave na cedilu. Za razliku od devojke iz poslovice, nama se to nešto prečesto dešava, tako da se ne može pravdati naivnošću, nego se može jedino objasniti moralnim posrnućem u politici, što prilično diskredituje etičnost naše spoljne politike.

Ovakvo naše ponašanje je iritiralo čak i jednog iskusnog diplomatu, njegovu ekselenciju ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Konuzina, da na jednom od skupova u organizaciji nekih nevladinih organizacija koje imaju značajan uticaj na vladu, saspe u lice suštu istinu. Mi već predugo vremena služimo sopstvene neprijatelje!? Da budem iskren, i sam bih voleo da su nam:SAD, NATO, EU i društvo, prijatelji, ali oni to nisu, i to su nebrojeno puta otvoreno i iskreno pokazali, tako da njihova etičnost stoji znatno iznad naše. Neprijatno, ali istinito. Jednostavno, oni se ponašaju sasvim u skladu sa svojim interesima. I to je normalno. Njihovo i naše ponašanje u tom smislu ne može da bude istovremeno normalno.

Ono na šta se mi (u stvari naša vlast) pecamo jeste parola o ulasku u EU. Pri ovome nam se potura da oni to dobronamerno rade taktikom „štapa i šargarepe“, pri čemu se ne kaže da su i štap i šargarepa u stvari kazna i prinuda, a i da se ne odnose baš na ljude, nego na neke druge. Oni nam jasno kažu da ćemo status kandidata za EU dobiti čim uhapsimo Žiku, Lazu i Peru, a da ćemo postati član čim pomenuta trojka izdrži višedecenijsku zatvorsku kaznu za: rušenje „kula bliznakinja“, Hirošimu, Srebrenicu, Nagasaki i krađu struje; kad svi budemo visoki lepi i plavi, i kad priznamo Kosovo. Osim ovog poslednjeg, sve ostalo je na tako dugom štapu da se šargarepa i ne vidi.

Čemu ovako dugačak uvod? Pa zato što još uvek ima neozbiljnih pokušaja da se zamagljuje naš istinski položaj, pa je podsećanje neophodno. Drugim rečima, vrlo grubo se pokušava vređanje inteligencije ovoga naroda. Na primer, današnja izjava vladinog direktora kancelarije za medije je takav primer. Izjava da će „Danas doći Euleks na prelaze, a da kosovski carinici i policija tu "neće imati nikakvu ulogu", jeste nešto što vas tera da zažalite što niste Šiptar ili Hrvat na primer, pa da se grohotom nasmejete, nego ste Srbin, pa vam to nije nimalo smešno. Naprotiv, žalosno je. Ostaje da se nadamo da oni koje ovakav savetnik savetuje ne misle isto, i neće prihvatiti takav savet i konstataciju, jer se pred njom može samo zanemeti.

O čemu se u stvari radi? Već je mnogo toga što se dešava na severu Kosova poznato. Naime, nemačka vojska je zaposela Jarinje u sredu, lično sam imao čast da me pretrese u četvrtak, da bi u petak hrvatski helikopteri (opet) prebacili albanske policajce i carinike (albanske, jer se zapravo radi o oružanoj formaciji Velike Albanije, prim. aut.), još samo fali „Skenderbeg“ divizija, pa da se vratimo sedam decenija unazad. Blic-krig se okončao za tri dana, uz nesebičnu asistenciju hrvatskog „zrakoplovstva“, iako smo koliko do juče obaveštavani da su nam odnosi sa Hrvatskom sada najbolji „od kako je prase rep iskrivilo“.

Znamo šta je bilo, znamo šta je sada, ali ne znamo šta će biti. Ne znamo, ali neke kockice možemo složiti, to jest sabrati dva i dva, kako bi narednih dana bili manje iznenađeni.

Vlast nas već godinama ubeđuje kako je EULEKS isto što i UNMIK, iako se već po akronimu lako da zaključiti da to nije tako. Dalje, ubeđuje nas da je EULEKS statusno neutralan, što je opet mnogo klimava konstatacija, jer ako je većina EU zemalja okupirala Kosovo i Metohiju, zašto bi njihovi službenici (EULEKS) radili suprotno stavovima sopstvenih vlada? Dakle, kako su oni uspeli da ubede naše političare da su statusno neutralni, to nije baš jasno, ali su ovi ubeđivali nas!? Da li su zaista bili ubeđeni u tu nelogičnost ili su se samo pravili da su ubeđeni?

E, danas je EULEKS i praktično prešao „crvenu liniju“, i otvoreno se, logistički i operativno stavio u službu vlade u „Prištini“. Postao je, sada se već slobodno može reći, borbena i bezbednosna antisrpska formacija, Tačijeva udarna pesnica. Šta ovo znači?

Veoma je širok dijapazon pritisaka koje „Priština“ jedva čeka da primeni kako bi etnički konačno očistila Srbiju, sve do Raške. U stvari oni (a i neki u Beogradu) to zovu borbom protiv kriminala, ali to više niko ne shvata ozbiljno (barem ne bi trebalo). Odlučnost Srba sa severa Kosova da se odupre etničkom čišćenju i nasilju sa juga jeste suzbila Tačijeve ambicije da sopstvenim snagama to učini. Ali u pomoć pristižu njegovi (a i naši) prijatelji iz EULEKS-a, koji će to za njegov račun sa zadovoljstvom učiniti, kao što je bilo ovo današnje zaposedanje administrativnih prelaza. Kako?

Nismo valjda zaboravili grmljavinu Angele Merkel da treba pogasiti sve što je srpsko, a što je ona krstila terminom „paralelne institucije“. To je nakon zaposedanja Jarinja i Brnjaka na redu. Ko će to da učini? Pa naravno naš prijatelj u nevolji – EULEKS. Na koji način?

Po nalogu iz Prištine okupiraće sve što se može: opštine, sudove, informativne kuće koje nisu podobne... Za račun Prištine, hapsiće sve koji se nađu na javnim i tajnim optužnicama. Prvo, viđenije Srbe iz politike i sudstva, a zatim i bilo koga ko im se učini opasnim. Zakuca vam na primer na vrata EULEKS i samo vam saopšti da vas je neki Šaban prijavio da ste mu `99. ukrali televizor, i odmah idete pod sumnjom da ste ratni zločinac u Gnjilane u pritvor na jedno 15 dana, nakon čega će vas pustiti bez izvinjenja. Svaki Srbin će biti sumnjiv, niko neće biti spokojan a takav pritisak treba izdržati.

Sledeći pritisak će se vršiti na škole i fakultete da se okanu srpskih planova i gradiva, već da je ministarstvo obrazovanja Republike Kosova to koje će odrediti šta da srpska deca uče i gde. Ko ne bude poslušan, tu je sada EULEKS koji je zadužen za prevaspitavanje (dece i odraslih).

Konačni udar EULEKS će izvršiti na zdravstvo. Nedostatak lekova i medicinske opreme je nešto što je potpuno izvesno, s obzirom na to da EULEKS blokira promet robe na severu. Da bi zdravstvo na severu funkcionisalo, biće prinuđeno da se okrene Prištini, a tada će nastupiti birokratske zavrzlame oko registracije i uvoza lekova i razne druge smicalice. O nesigurnosti koja se u nedostatku zdravstvene zaštite može razviti nema potrebe ni govoriti.

Ove moguće posledice prelaženja „crvene linije“ od strane EULEKS-a ne navodimo iz želje da se dogode, već u nadi da će neko kome je to posao preduzeti mere da se izbegnu. I to veoma hitno. Međutim, ako argumenti poput: 250.000 izbeglih Srba, stotina kidnapovanih, prodaja ljudskih organa, oteta privatna i državna imovina, nisu dovoljni argumenti da se efikasno reaguje već 12 godina, veliko je pitanje da li će se i koliko efikasno reagovati na buduća eventualna kršenja ljudskih prava Srba i države Srbije na Kosovu i u Metohiji. A vremena je sve manje.