Zašto se suspenduje Narodna skupština, a narodni poslanici sprečavaju da obavljaju svoju kontrolnu funkciju?

Slobodne Novine – Poštovanje Ustava u Republici Srbiji, kao i u svakoj drugoj demokratskoj državi, ne bi smelo da bude sloboda izbora već obaveza svih građana i posebno nosilaca najviših državnih funkcija!

Sećajući se reči mog počivšeg prof. dr Radomira Đurovića („Samo je prvo greška, sve ostalo su logične posledice te prve greške“!), posle većeg broja telefonskih poziva na koje u Narodnoj skupštini niko nije odgovarao, u prepodnevu već najavljenih priprema za večernje proglašenje vanrednog stanja, odlučio sam da slanjem imejla sredstvima informisanja i u 12.18 i 12.19 časova 15. marta tekuće godine uputim pitanja predsednici i generalnom sekretaru Skupštine:

„Zašto se suspenduje Narodna skupština?“; „Zašto bi nekome smetalo da Narodna skupština u vreme vanrednog stanja bude u stalnom zasedanju?“ i „Zašto predsednik Republike hoće potpisima predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine da uvede vanredno stanje, kada to može da uradi i još uvek nadležni sastav narodnih poslanika u Narodnoj skupštini?“ ‒ što je u skladu sa odredbama člana 200 Ustava RS.

U nastavku poruke posebno sam istakao: „To što su prethodno zabranili okupljanje u zatvorenom prostoru za više od sto ljudi može se prevazići podelom maski narodnim poslanicima na ulazu u Skupštinu ili testiranjem svih narodnih poslanika na koronavirus pre ulaska u Narodnu skupštinu!“

Umesto uzaludnog barem administrativno kurtoaznog odgovora na pitanja narodnog poslanika i sazivanja vanredne sednice Narodne skupštine, sačekao sam jednosmensko (osmočasovno) za 20 časova na RTS 1 najavljeno „Javno obraćanje predsednika Republike“ i njegovo saopštenje, u prisustvu predsednica Narodne skupštine i Vlade Srbije, da se uvodi „vanredno stanje“.

Ne osporavajući da je još znatno ranije trebalo zbog pandemije koronavirusa proglasiti „vanrednu situaciju“ i blagovremeno preduzeti već zakasnele odgovarajuće mere, nesporno je:

1) Da je predsednica svesno izbegla da sazove vanrednu sednicu Narodne skupštine i da se raspravlja i odluči o (ne)uvođenju vanrednog stanja?

2) Da je po Ustavu nadležna Narodna skupština „zaobiđena“ u razmatranju (nedostavljenog) predloga Vlade Srbije za uvođenje vanrednog stanja!

3) Da je Narodna skupština onemogućena da bude „u stalnom zasedanju“, donosi odluku o produžetku ili prekidu vanrednog stanja i da vrši svoju kontrolnu ulogu dok traje vanredno stanje?

Posebno je politički neprihvatljivo ponašanje predsednice kao „prve među jednakima“ da ignoriše prava i obaveze najviše zakonodavne institucije kojom i predsedava, a i da omalovaži sve svoje kolege narodne poslanike?! Takođe, politički i zakonski je neshvatljivo i ponašanje predsednika Republike i predsednice Vlade Srbije, koji su de jure i de facto „zaobišli“ Narodnu skupštinu u proglašenju vanrednog stanja i obavljanju njenih nadležnosti u vreme vanrednog stanja ‒ imajući u vidu činjenicu da sva tri predsednika pripadaju sadašnjem sazivu skupštinske većine koja inače bespogovorno izvršava sve naloge predsednika Republike.

Jedina „sreća“ u ignorisanju prva četiri stava člana 200 Ustava RS jeste što de facto nije izvršen „državni udar“ ‒ jer su svi nosioci najviših državnih funkcija i dalje na svojim položajima!

Sledeći dosadašnju hronologiju događaja, može se očekivati da sadašnjem sazivu neće biti omogućeno da odlučuje ni o prekidu vanrednog stanja niti izveštaju i oceni mera preduzetih u tom periodu, dok će se naredni saziv Narodne skupštine proglasiti nenadležnim za radnje pre izbora i polaganja zakletve budućih narodnih poslanika.

(Slobodne novine)