Зашто је Александар Вучић избегао да потврдно одговори на питање да ли је погром над Србима у НДХ био геноцид?

У недавном интервјуу са Александром Вућим сарајевски новинар Сенад Хаџифејзовић упорно је инсистирао да се Вучић  изјасни о томе да ли је погром Срба у НДХ представљао геноцид. Вучић је упорно одобијао да то учини, знајући да је следеће питање да ли је и у Сребреници почињен геноцид. И ту настаје велики проблем.  

Кад год одговара на питања новинара која нису намештена, види се како Вучић у ствари није вешт. Осуда усташког геноцида мора бити категорички императив и не сме бити подређена било каквим политичким калкулацијама. Вучићево понашање даје велики аргумент хрватској десници која упорно истиче да се у НДХ није десио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Али, треба додати да су у Јасеновцу, и на другим стратиштима, страдали и Хрвати и Муслимани који су били комунисти и партизани. Ево како загребачки "Јутарњи лист" преноси Вучићев став о Јасеновцу: "Немам право као предсједник државе казати да је у Јасеновцу био геноцид, то би значило наредних 100 година проблема са Хрватима.”  Да ли Вучић сматра да због добрих односа са Немачком не смемо да помињемо како је у XX веку немачки империјализам одговоран за затирање Србије и Срба. Без нацистичког напада на Југославију и њеног разбијања усташки злочини не би ни били могући. 

Замислите шта би се десило када би председник Изрела рекао да, због добрих односа са Немачком, не може да каже да је у Аушвицу почињен геноцид над Јеврејима? Фашистички злочини увек се безусловно морају осуђивати и квалификовати као злочини против човечанства.

Вучићево избегавање да покољ Срба у НДХ означи као геноцид, показује да је њему Јасеновац само средство које користи у унутрашњој политици

Зашто би оправдано квалификовање усташких погрома као геноцида угрожавало односе са Хрватском ? Добри односи између суседних земаља могући су само уколико у обема преовладавају политичке снаге које се најенергичније ангажују у осуди фашизма. Вучићево избегавање да покољ Срба у НДХ означи као геноцид, показује да је њему Јасеновац само средство које користи у унутрашњој политици. 

Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида њега чине следеће радње: потпуно или делимично уништење једне националне, етничке, расне или религиозне групе. То укључује убиства чланова групе (народа), узроковање тешких телесних или менталних повреда; намерно подвргавање групе таквим животним условима који доводе до њеног потпуног или делимичног физичког уништења; доношење мера с намјером спречавања рађања у оквиру групе (народа); принудно премештање деце из једне групе у другу.

Етничко чишћење је фашистичка пракса. Ко год га је вршио у ратовима деведесетих, починио је геноцид. И у Олуји и у Сребренци почињени су геноциди. Морамо то признати. Иначе, попут Вучића, нећемо моћи отворено да кажемо да је у НДХ почињен стравичан, много ужаснији геноцид. Свако најпре треба да осуди злочине које су починили његови сународници. 

Српска десница није реаговала поводм Вучићевог избегавања да Јасеновац квалификује као геноцид. Десници је главни циљ негирање злочина које су починили Срби, макар то, као последицу, имало и заборав усташког геноцида. Српски националисти не разумеју да је Ратко Младић сребреничким масакром нанео огромну шету и Србима. Организовао је и починио нечувени злочин, без војног или политичког разлога. После Сребренице, Срби више не могу да тврде да су увек били жртве. Неки Срби били су и џелати.

Видети још: