Ukoliko se rat ne završi za nekoliko dana, Rusija će se naći u teškoj situaciji - Da li će Putin uspeti da podigne zastavu pobede na Majdanu?

Predviđanja američkih bezbednosnih službi da će se Rusija upustiti u riskantnu i vojno ambicioznu agresiju na Ukrajinu pokazala su se kao tačna. Ali, malo ko im je verovao, budući da su u prošlosti toliko puta grešili ili namerno lagali i zbog toga su izgubili kredibilitet. Poznavaoci prilika u ovoj delatnosti smatraju da je u poslednje vreme došlo do promene fokusiranja američke obaveštajne zajednice sa islamskog terorizma na Rusiju i Kinu.

Zapadni mediji govore o najvećem vojnom sukobu posle Drugog svetskog rata. Svi odreda propuštaju da pomenu agresiju NATO protiv SRJ 1999.

Prema izveštajima napad je koncentrisan na nekoliko strateških pravaca i ima za cilj uništavanje ukrajinske vojne sile i uspostavljanje proruskog ili neutralnog režima u Kijevu. Rusi su ovog puta kopirali slične američke intervencije. Dakako, i u ukrajinskom slučaju radi se o nesumnjivo teškoj povredi međunarodnog prava, koje je danas mrtvo slovo na papiru. Zapadni mediji govore o najvećem vojnom sukobu posle Drugog svetskog rata. Svi odreda propuštaju da pomenu agresiju NATO protiv SRJ 1999.

Među zapadnim komentatorima većina zastupa rusofobne stavove i od njih se mnogo  ne može naučiti. Jedan od najboljih američkih sovjetologa Stiven Koen govorio je da je lakše bilo u vreme Hladnog rata zastupati pomirljive stavove prema SSSR-u nego prema Putinovoj Rusiji. Rusofobi optužuju Putina da pokušava da obnovi rusku imperiju i da njegovo postupanje nije motivisano zabrinutošću za bezbednost Rusije. 

Smatra se da on neće napraviti avganstansku grešku i upustiti se u dugotrajni rat. Nastojaće da postigne vojne efekte što brže i da se potom povuče. Da nije bilo zapadne nepopustljivosti, neutralnost i federalizacija Ukrajine odavno bi bili prihvaćeni. Putinu je u interesu da u Ukrajini postoji brojna ruska manjina preko koje bi Moskva mogla da vrši stalni uticaj

Pripisuje mu se manijakalni mesijanizam i mržnja prema zapadnoj kulturi i političkom sistemu. Govorom od 21. februara i sam Putin se delimično uklopio u taj narativ. On je optužio Lenjina da je kriv za dezintegraciju ruskog nacionalnog prostora. Za razliku od Putina, konzervativni ruski filozof Nikolaj Beđajev tvrdio je da su boljševici obnovili rusko državno jedinstvo. Rusko carstvo raspalo se tokom Prvog svetskog rata. U toj imperiji Rusi nisu činili apsolutnu većinu stanovnika, a u XIX veku počeo je razvoj nacionalnih svesti kod neruskih naroda koje su silom suzbijane. Lenjinova odluka da državu formira na osnovu prava naroda na samopredeljnje bio je pragmatičan način da manjinski narodi dobrovoljno prihvate da budu deo prve zemlje socijalizma. Faktičkim negiranjem autohtonosti ukrajinske nacije i države, Putin je olakšao vlastitu demonizaciju na Zapadu. 

Politički realisti su, naravno, lucidniji. DŽon Miešajmer tvrdi da su uzroci krize proširenje NATO i EU na Istok i organizovanje obojenih revolucija. Zapad je ignorisao činjenicu da Rusija više nije strateški irelevantna država čiji interesi mogu da budu ignorisani.

Rešenje je da Ukrajina bude vojno neutralna.

Koje ciljeve Putin želi da postigne? Smatra se da on neće napraviti avganstansku grešku i upustiti se u dugotrajni rat. Nastojaće da postigne vojne efekte što brže i da se potom povuče. Da nije bilo zapadne nepopustljivosti, neutralnost i federalizacija Ukrajine odavno bi bili prihvaćeni. Putinu je u interesu da u Ukrajini postoji brojna ruska manjina preko koje bi Moskva mogla da vrši stalni uticaj. 

Vreme će pokazati da li su moskovske kombinacije utemeljene. Da li Putin zna šta će da radi dan posle? Nakon uspešne invazije Iraka 2003. Amerikanci nisu imali odgovor na to pitanje. Rusija ne raspolaže resursima uporedivim sa SAD za takve operacije

Putin je prihvatio decesionističku doktrinu Karla Šmita. Upustio se u krajnje riskantnu vojnu akciju kada mu je bilo jasno da se diplomatskim putem ne može ništa postići. U Moskvi su odlučili da upotrebom vojne sile nateraju Zapad da prizna rusku interesnu zonu u postsovjetskom prostoru i da NATO, EU i SAD onemoguće  da koriste države iz tog regiona kako bi preko njih ugrožavale Rusiju. Zastupnici političkog realizma u međunarodnim odnosima misle da bi se svaka moćna država u sličnoj situaciji tako ponašala. Ne radi se,dakle, o sukobu civilizacija. Rat i nasilje su standardno sredstvo u međunarodnim odnosima kojima se služe i liberalno - demokratski i autoritarni režimi.  

Za najveći broj vojnih agresija posle Drugog svetskog rata odgovrne su zapadne države, koje se smatraju demokratskim. 

Vreme će pokazati da li su moskovske kombinacije utemeljene. Da li Putin zna šta će da radi dan posle? Nakon uspešne invazije Iraka 2003. Amerikanci nisu imali odgovor na to pitanje. Rusija ne raspolaže resursima uporedivim sa SAD za takve operacije. 

Prema izveštajima medija borbe se trenutno vode u Kijevu. Ukoliko ukrajinska vojska i stanovništvo budu pružili otpor u samom gradu i upustili se u ulične borbe, rat bi mogao da se otegne i postane sve nasilniji, što bi Rusiji stvorilo grdne probleme. Prema CNN-u CIA je tokom proteklih osam godina obučavala male grupe ukrajinskih militanata za orgnizovanje gerilskog otpora. Balkansko iskustvo pokazuje da su ekstremisti hrabri samo kad pljačkaju i terorišu civile. Osim toga, notorna je činjenica da je NATO duboko infiltriran u ukrajinsku vojsku i bezbednosne službe. 

Ukrajinski rat verovatno je sahranio ideju o strateškoj autonomiji EU. Ona u bezbednosnom pogledu zavisi od SAD, koje će u narednom periodu još više insistirati na većm izdvajanju za vojsku u državama članicama Unije

Trećeg dana invazije zapadni mediji spekulišu da ukrajinska vojska pruža jači otpor nego što su to ruski stratezi očekivali.

Za sada se na Zapadu još uvek nisu odlučili za uvođenje drastičnih sankcija. Ukoliko do njih dođe, koliko dugo Rusija može da izdrži u izolaciji? Politički realisti kažu da se sila može obuzdati samo silom. Nemačka se za sada protivi da Rusija bude isključena iz sistema SVIFT za međunarodna plaćanja. Sve je veći pritisak da se i ta najdrastičnija mera upotrebi. Medvedev nagoveštava zatvaranje zapadnih ambasada u Moskvi. 

Ukrajinski rat verovatno je sahranio ideju o strateškoj autonomiji EU. Ona u bezbednosnom pogledu zavisi od SAD, koje će u narednom periodu još više insistirati na većm izdvajanju za vojsku u državama članicama Unije.

Ogromnu odgovornost za aktuelna zbivanja snose ukrajinska politička i intelktualna elita. Majdan 2014. je bio uvod u današnju katastrofu. U tako velikom narodu nije formirana elita koja bi bila u stanju da trezveno proceni geopolitičku poziciju države i da spoljnu politiku usaglasi sa takvim saznanjima

Putin je u poslednjih desetak godina postao neka vrsta ideološkog uzora evropske krajnje desnice. Ovih dana su ga  Marin Le Pen, Erik Zemur i Mateo Salvini osudili zbog ukrajinske agresije. Pridružili su im se i Miloš Zeman, Viktor Orban i francuski levičar Melanšon. Najznačajniji ruski lobista u Nemačkoj Gerhard Šreder izjavio je da je mnogo grešaka učinjeno na obe strane,ali je osudio invaziju  s obrazloženjem da ruski bezbednosni interesi ne opravdavaju upotrebu nasilja. Vučić još uvek blansira i čeka da ga sa Zapada jače pritisnu.

Putin misli da će popraviti poziciju Rusije ukrajinskom invazijom, bez obzira na velike troškove. Stanovništvo u Ukrajini će ubuduće još više biti antiruski orijentisano, što će otežati eventualno uspostavljanje proruskog režima. Ukrajinci ne žale za SSSR-om, iako su u tom periodu po privi put u istoriji imali svoju administrativnu jedinicu, doduše samo formalno. Važan razlog je teško stradanje tokom Staljinove kolektivizacije. 

Ogromnu odgovornost za aktuelna zbivanja snose ukrajinska politička i intelktualna elita. Majdan 2014. je bio uvod u današnju katastrofu. U tako velikom narodu nije formirana elita koja bi bila u stanju da trezveno proceni geopolitičku poziciju države i da spoljnu politiku usaglasi sa takvim saznanjima. Jednostrana orijentacija prema NATO, sa Rusijom u susedstvu koja je vojno ojačala i koja je u paničnom strahu od širenja zapadnog vojnog saveza, bio je najgori mogući izbor. Zar je zaista neko u Kijevu mislio da će Rusija dozvoliti da Sevastopolj bude NATO luka i da NATO rakete budu raspoređene na ruskoj granici? Sami zapadni lideri, uključujući i Bajdena, bili su izričiti da neće vojno pomoći Ukrajini u slučaju ruskog napada. 

Ukoliko se rat ne završi za nekoliko dana i Rusija se ne izbori za po nju povoljan mir, naći će se u teškoj situaciji

Predsednik Ukrajine Zelenski je tragična figura. Našao se u najtežoj situaciji bez političkog iskustva i sposobnosti, potpuno nedorastao situaciji. Pobedio je na izborima prethodnog predsednika Porošenka osvojivši čak 73 posto glasova. Sve češće se na izborima u celom svetu  pojavljuju i pobeđuju kandidati koji su popularnost stekli u drugim delatnostima. Zelenski je pre nego što je ušao u politiku bio komičar. U svom inauguralnom govoru  rekao je da se celog života trudio da zasmeje Ukrajince i da će u narednih pet godina učiniti sve da oni ne plaču! Politika je najozbiljnija delatnost, ukoliko se ona prepusti diletantima, što se sve češće dešava, tragedije su neizbežne. 

Rusija  danas očekuje podršku  iz Azije. Kina i Indija bile su uzdržane prilikom glasanja o predlogu rezolucije u Savetu bezbednosti o agresiji na Ukrajinu. Brojni zapadni analitičari  smatraju da je Putinov cilj da zajedno sa Si Đipingom stvori antiliberalni i antizapadni savez. Stvari su, ipak, komplikovanije. Uverljiviji su oni koji smatraju da Kina u ovom trenutku neće žrtvovati svoje ekonomske interese da bi zbog Rusije ušla u sukob sa Zapadom. 

Ukoliko se rat ne završi za nekoliko dana i Rusija se ne izbori za po nju povoljan mir, naći će se u teškoj situaciji. 

Autor je politikolog iz Zrenjanina