„Udarac na državu“

Osuda nepristojnosti i bahatosti Velje Ilića je opšte mesto. Dakle, Velja Ilić ne sme, ili ako sme, onda mu ne treba dozvoliti da to radi nekažnjeno, da psuje, preti i nasrće na bilo koga, pa ni na novinara koji mu postavi nezgodno pitanje, ni na policajca koji ga zaustavi zbog saobraćajnog prekršaja, niti na svog političkog protivnika. Pa sve i da ima naučne dokaze da su toga psi izujedali jer su „namirisali“ lošeg čoveka, kao što je, otprilike, rekao Jeleni Trivan u televizijskoj emisiji RTS-a, posle koje je, u hodnicima studija i ispred njega, kako tvrde svedoci i RTS, nastavio da je psuje i da joj preti.

Nesrpski brzo, samo dva dana kasnije, Veljin „televizijski slučaj“ postao je predmet ispitivanja javnog tužioca. A to nije uspelo ni Stanku Subotiću Canetu koji je, takođe u jednoj emisiji, ali na B92, pre ravno mesec dana optužio dvojicu najvećih srskih tajkuna Miroslava Miškovića i Milana Beka da su sa njegovih 50 miliona evra kupili Večernje novosti i Luku Beograd.

Munjevito je reagovao i RTS. Tek što je Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije izgovorila da „očekuje da će RTS, kao promoter društvenih vrednosti, pre svih da se ogradi od takvog ponašanja i osudi ga“, kolegijum RTS-a je odlučio da ubuduće „ne poziva u goste poslanike koji narušavaju standarde građanske pristojnosti i standarde Javnog servisa, te da zabrani ulazak u zgradu RTS-a svim pripadnicima obezbeđenja bilo kojih političara – sem uz specijalnu policijsku dozvolu“. Pravovremena reakcija RTS-a je, moglo bi se reći,  spasla Ilića privatne tužbe, jer je, kako je rekla Jelena Trivan, „posle saopštenja RTS-a postalo jasno da to nije spor između Velimira Ilića i nje nego da je to pitanje za državne organe“.  

Nije rečeno (doduše, niko nije ni pitao) da li to znači da ubuduće na RTS-u neće moći da gostuje ni ministar Mlađan Dinkić, koji je nekoliko dana pre Velje izvređao poslanicu, doduše opozicionu, Jorgovanku Tabaković, iz SNS-a, rekavši joj da laže kao pas. To je ona poslanica zbog koje Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Srbije nije zasedao po hitnom postupku da bi osudio ministra Dinkića i njegovo verbalno nasilje nad njom.

Dakle, šta je to što razlikuje Ilića od Dinkića? Ili Trivanovu od Tabakovićke? I, na kraju, ili je to trebalo staviti na početak, šta je to što razlikuje zabranu kolegijuma RTS-a od cenzure? 

Odgovor na poslednje pitanje imaćete ako samo pretpostavite kako sve može izgledati upristojavanje RTS-a kada kriterijum za pristojnost, dakle i za podobnost za gostovanje na RTS-u, donosi kolegijum televizije čiji direktor je, između svega ostalog, pre godinu dana, na primer (Pres, 6. jun 2009. godine) onako „veljinski“ uvredio opozicionu LDP rekavši: „Optužbe LDP-a da sam ratni zločinac jesu pokušaj prasića da me uvuku u obor i time steknu prednost domaćeg terena“.

Odgovor na prva dva pitanja ponudio nam je Dragan Šutanovac, ministar, u današnjim novinama (Pres, 15. april 2010) koji je tek sada obelodanio da je i on nedavno preživeo Ilićev napad. Kako saznajemo iz novinskog članka, Ilić je, prošle subote, pokušao svojom „škodom“ da preseče put službenim kolima sa rotacijom i ostalim „državnim“ simbolima i Šutanovcem u njima, tom prilikom je psovao vojnu policiju i zamalo napravio udes. Šutanovac je, kako piše, kada je video o kome se radi, rekao: „Ko zna da li oni znaju koga psuju“, naredio da se nastavi put kao da ništa nije bilo i ćutao bi ko zna dokle da se nije desilo ovo u RTS-u. A onda je, radi opšte bezbednosti, odlučio da progovori o ovoj do sada nepoznatoj Ilićevoj epizodi.

„Nije tu, da se razumemo, problem što sam ja u pitanju, već što je u pitanju kršenje zakona i udarac na državu“, rekao je Šutanovac.

Udarac na državu! Eeeeej!

Je l` jasno?