Treba li ponoviti izbore u Novom Sadu?

Na jučerašnjoj vanrednoj sednici novosadskog gradskog parlamenta trebalo je da bude smenjen gradonačelnik Igor Pavličić, a gradska vlast je prekomponovana. Sednica međutim nije održana zbog nedostatka kvoruma, a iako je predsednik novosadskog odbora SNS Miloš Vučević dokazivao pred novinarima da opozicija ima većinu, predsednica Gradske skupštine Aleksandra Jerkov nije nagovestila kada će sledeća sednica biti održana. Time je, čini se, bar za neko vreme odložena Pavličićeva smena, a demokratama i ligašima vraćena nada da će možda nekog od odmetnutih odbornika privući ponovo na svoju stranu. Ali, sva ovo dešavanja u tom gradu su srpskoj političkoj papazjaniji dodala još jedan gorak i mučan sastojak.

Posle proteklih izbora vlast u Novom Sadu ponovo je oformila neprirodna koalicija DS, LSV, SPS i SPO, koja je formiranjem republičke vlade postala još neprirodnija. Promena gradske vlasti trebalo je zato da sledi posle stvaranja republičke, ali su socijalisti toliko čekali sa odgovorom na pozive SNS, da je obaranje vlasti u Novom Sadu postalo moguće tek kada je Odbornički klub "Svi za Novi Sad", koji čine odbornici SPO i Romske demokratske stranke, sa SNS potpisao Memorandum o budućem zajedničkom političkom delovanju. Pomalo iznenađujuće ali sasvim u skladu sa ustaljenom praksom da na lokalu svako može sa svakim, gradonačelniku je najpre okrenuo leđa SPO, da bi zatim i LSV odlučio da napusti brod koji tone, i uskratio podršku Pavličiću. Zatim je novosadskim naprednjacima prišao odbornički klub "Svi za Novi Sad", koji čine bivši odbornici Dveri i NOPO, da bi i SPS najzad prelomio, nakon čega su odbornici opozicije podneli zahtev za održavanje vanredne sednice Skupštine grada.

Vlast u Novom Sadu međutim nije promenjena, a odlaganje sednice sam Pavličić je prokomentarisao time da je ono pokazalo da "opozicija nema većinu za formiranje nove gradske vlasti". Situacija u Novom Sadu tako se dodatno zakomplikovala, a pokrajinski centar postao arena prljave političke borbe i masnih optužbi ne samo političkih protivnika, već i dojučerašnjih partnera. Reagujući na najavu smene gradonačelnika, Gradski odbor DS u Novom Sadu je saopštio da su na punu novosadsku kasu nagrnule „horde grabljivaca“, kojima se priključio i LSV, dok je opštinski odbor LSV optužio Pavličića sa osionost i ocenio da dosadašnja većina ne postoji samo zbog njega. Predsednik GO SPO Vladimir Jelić ocenio je da će "istražni organi vrlo brzo kazati svoje o Pavličićevim korupcionaškim aferama", i što je indikativno, naveo i da su demokrate ucenjivale SPO spremnošću da ako ne prihvate njihove zahteve, naprave koaliciju i sa Dverima i SRS.

U vezi sa optužbama SPO, zanimljivo je pomenuti da je predsednik novosadskog odbora SRS Đurađ Jakšić izjavio da ta partija "ni u ludilu" neće sarađivati sa SNS, ali nije isključio mogućnost saradnje sa aktuelnom gradskom vlašću, koju predvode Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Radikali, čini se, stoje kao rezerva demokratama, a u Novom Sadu sada kao da isplivava prljavština koju ni Dunav ne može oprati. Nepobitna činjenica jeste ipak da najveći broj građana nije zadovoljan dosadašnjim radom gradskih vlasti, o čemu svedoči i prepolovljena podrška DS-u od prethodnih izbora. U demokratskim državama bi to bilo dovoljno da ta vlast sama ode, što naravno Demokratskoj stranci nikada ne bi palo na pamet, ikao je sam Pavličić prilično nepopularan među građanima Novog Sada.

S obzirom na način na koji je Novi Sad vođen u protekle četiri godine, smena gradonačelnika iz DS nije nimalo loše rešenje, čak naprotiv, dok je posebno poželjno udaljavanje sa vlasti LSV, kao jedne od perjanica autonomaškog pokreta. U svemu tome postoji međutim jedan veliki problem – veliko je pitanje kako bi radila i kakav bi autoritet imala nova vladajuća koalicija, koju čine takođe vrlo raznorodne stranke i pokreti. Nova većina bi bila stvorena i od odborničke grupe Novi Sad odmah, koju čine pet odbornika Dveri i jedan iz NOPO, koji su isključeni iz svojih stranaka. Tu su takođe i šest odbornika Romske demokratske stranke, u kojoj nema nijednog Roma, i koju su baš naprednjaci optuživali za krađu i plaćanje glasova u pojedinim novosadskim naseljima.  

Politička situacija u Novom Sadu je zbog svega toga došla do potpunog apsurda, a zamena stare vlasti koalicijom skupljenom s koca i konopca se kasnije može pokazati kao loš potez. Ako do promene dođe, a nova vlast se pokaže nesposobnom, DS i LSV bi se na sledećim izborima trijumfalno vratile jače nego ranije. Treba i o tome razmišljati, i možda bi stoga najbolje bilo da se u Novom Sadu ponove izbori. Tu mogućnost međutim niko ne spominje.