Коментар дана | |||
Сви путеви воде у ЕУ |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 07. јун 2010. | |
Са друге стране, недоумицу ми повећава до сада општепозната и општеприхваћена (бар овде) чињеница да постоје два паралелна (значи одвојена) пута, односно колосека. Господин амбасадор тврди да је у питању један. Да ли треба да верујем да господин амабасадор боље зна од домаћих возовођа, кочничара, шефова станица, носача пртљага, оних што машу фењером и осталих домаћих експерата, упућенијих од њега колико је колосека у питању? Јавља ми се чак грозна мисао да он управља нашим возом! Ако је тако где нас вози? Шта је са домаћим снагама? И оно најстрашније, где завршава воз који иде једним колосеком. Да ли је у питању слепи колосек? Теши ме ипак мисао да железница није једини вид великог транспорта у Европску унију. Ту је и друмски. Али опет се питам куда нас тај друм води јер је и он, рекао бих, истог правца, али у супротном смеру, због материјала који се уграђује у њега. Тај већ коришћени материјал – турска калдрма је доказао своју дуговечност, а страни пројектанти и домаћи извођачи, у двадесет првом веку поново су нам открили да је то најбољи материјал за изградњу друма који нема алтернативу. Када ипак клонем духом због сумње у друмски и железнички вид великог транспорта, присетим се да постоји и ваздушни и да је он до сада послао највише Срба у Европу. Посебан квалитет овом највећем транспорту даје свима позната чињеница да се обављао чак и за време непостојања безвизног режима, када то чак нису могли ни друмски ни железнички! Додуше, он засад има само једну станицу у Европи – Хаг, али и та једна је више него довољна да покаже предност. Што је најважније због деценијског искуства, посаде су увежбане. То су прави професионалци. У тренуцима очаја тешим се мишљу да визионари и планери европског пута комбинују ваздушни и копнени транспорт. Наиме, један број Срба ће до Европе стићи као падобранци, као део НАТО снага. Додуше, тај пут води преко Авганистана, али за долазак у Европу су потребне и жртве. На крају, неки намћор и песимиста би рекао да су сви ови видови великог транспорта превара. Таквог и такве подсетио бих да постоји још једна врста великог транспорта која увек буди и подгрева наду. То је транспорт воденим токовима. И сада ће тај намћор и песмиста да ме пита како вода може да подгрева? Да разуверим такве, подсетићу их да у водене токове спадају и бујице. А зар нису бујице обећања подгревале (и још увек то чине) управо наду. |