Све извеснији трећи ентитет у БиХ

Избори за нове органе власти у Босни и Херцеговини су проведени 3.октобра, али је политичка сцена у БиХ и даље под напоном. Коначних резултата о изборима за неке од државних органа (Председништво БиХ) још нема. А није их ни могло бити, јер је евидентиран необично висок проценат неважећих гласова (више од 60.000), па је Партија демокератског прогреса (ПДП) из Републике Српске уложила жалбу и саопштила да не признаје привремени резултат за српског члана у Председништву БиХ и затражила поновни преглед и пребројавање неважећих листића. Испоставило се ,наиме, да је Небојша Радмановић, досадашњи и кандидат за будућег члана овог тела , победио Младена Иванића, кандидата ПДП, са непуна два процента разлике, а да је прегледом гласачких листића, на којима су била само три имена за ову функцију,утврђено чак 10 одсто неважећих гласова. То је подстакло сумњу да је било могућих наштимавања изборног резултата,па је Централна изборна комисија одлучила да се поново прегледају и преброје гласачки ли стићи за Председништво БиХ, што је сада у току.

ХДЗ о „бошњачком инжењерингу“

Највише турбуленција и незадовољства тренутно има у бошњачко-хрватском ентитету – Федерацији БиХ, где најбројнија и победничка хрватска странка - ХДЗ БиХ није успела да у Председништво БиХ номинује свог члана (кандидат је била Борјана Кришто), већ су бројчано надмоћнији Бошњаци за хрватског представника у Председништву БиХ поново изабрали Жељка Комшића, члана СДП БиХ.

Апсурд је очигледан, али се мора рећи да је све то ипак „легално и легитимно“, у складу са важећим изборним законом. Остаје,међутим, чињеница да је хрватски члан Председништва БиХ изабран гласовима и вољом Бошњака ! Као,уосталом,  и на прошлим изборима. Отуда није чудо што Хрвати упорно тврде да су неравноперавни у БиХ, пошто их Бошњаци свуда прегласавају и намећу своју вољу.

О овим и другим питањима везаним за будућа уставна решења Босне и Херцеговине било је доста речи на последњем сусрету двојице страначких лидера из РС и ФБиХ Милорада Додика и Драгана Човића.

У изјави након разговора са Додиком у Бања Луци - како је пренела Срна -  Човић је рекао да Хрвати у БиХ желе федералну јединицу са хрватском већином „како би се на врло јасан начин заштили од изборног инжењеринга“, који је данас присутан на политичкој сцени БиХ.

"Ако дође до двотрећинске подршке за било које рјешење, сваки народ треба имати свој простор како би се на директан начин заштитио да неко други, било каквим инжењерингом, може рушити БиХ. Сигуран сам да, ако српски народ не жели да неко дира РС, то нико не може промијенити. То је реалност у БиХ".

На питање да ли ХДЗ подржава територијални интегритет РС у случају формирања хрватске федералне јединице, Човић је одговорио да је РС реалност и да о њој искључиво одлучују њени грађани.

"О њој не одлучује ни Бошњак, ни Хрват из Федерације БиХ. То морамо сви разумјети. Не могу ја тражити нешто за себе, а да не уважавам чињеницу коју желе представици Бошњака или Срба". Настављајући ову мисао Човић  је  рекао да онима који су  по други пут изабрали хрватског члана Предсједништва БиХ  поручује да нису спречили Хрвате да кажу оно што мисле и да су их  тиме додатно ојачали. Сада је јасно да се морају тражити нова решења у изборном закону,како се нешто слично не би догађало у будућности. Човић је без увијања рекао:.

"Оно што је урађено у БиХ је најдиректинје рушење ове земље"!

У изјави непосредно након обављених разговора са лидером ХДЗ, Милорад Додик је изјавио да ће СНСД РС подржати Хрвате  и да је његова странка спремна да разговара        о трећој федералној јединици у Босни и Херцеговини, али да Република Српска у политичком и територијалном смислу не може бити доведена у питање.

"Данас смо још једном добили потврду да то и није у плану ХДЗ-у БиХ и ми можемо да отворимо разговоре на ту тему. Оно што је дефинитивно јасно јесте да би у оквиру Федерације БиХ могле да се створе двије федералне јединице и ми не бисмо имали ништа против", рекао је Додик новинарима уз напомену да ће СНСД и ХДЗ БиХ,  као две најјаче политичке странке из српског и хрватског ентитета,  свакако учествовати у најављеним разговорима за уставне промене и заједно креирати одређена решења,

Од  свега што одсликава садашњу политичку сцену у Босни и Херцеговини можда најзначајније је управо то да и у самој Федерацији БиХ , створеној по одредбама Вашингтонског споразума, сазрева мишљење да бошњачко-хрватски ентитет не може да опстане у садашњем облику. Промене су одиста нужне, али је јасно да оне не могу да иду на штету Републике Српске ( територијалним прекрајањем целе БиХ), већ да се одговарајућа уставно-правна решења морају тражити унутар самог ентитета.