Šta posle nagodbe Dodik-Ešton ?

Usmenom nagodbom predsednika RS Milorada Dodika i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton navodno je kanalisana „kriza“ u vezi najavljenog referenduma u Srpskoj, ali, čini mi se, da problemi na čijem rešavanju Skupština Srpske insistira još dugo neće biti rešeni. Dodik je poručio da referendum sada nije neohodan, Eštonova je obećala formiranje komisije koja bi, pod patronatom Evropske unije, trebalo da se bavi reformom pravosuđa u BiH – ali kako će se to do u detalje odvijati izgleda da nikome nije sasvim jasno. Istini za volju, ni u onih nekoliko zaključaka Skupštine Srpske koji se direktno odnose na procesuiranje ratnih zločina nije bilo nijednog predloga kako osposobiti tromo pravosuđe da brže procesuira zločine, izuzev zahteva da se i na nivou entiteta formiraju Visoki sudski i tužilački saveti.

Danas je teško naći udruženje žrtava među Srbima, Bošnjacima i Hrvatima koje je zadovoljno dinamikom rada Suda i Tužilaštva BiH na predmetima ratnih zločina: oni su i izračunali da, dosadašnjim tempom rada, ti predmeti neće biti rešeni ni u narednih 150 godina. Porodice srpskih žrtava u Tuzli obeležavaju 19-tu godišnjicu od masakra pripadnika JNA na Brčanskoj malti, znajući da niko nije kažnjen za zločine, pošto je jedina optužnica u tamošnjem kantonalnom sudu odbačena. Da je zločina bilo i u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu potvrdili su čak i Jovan Divjak i Zoran Čegar, ali za te zločine niko nije ni optužen. Još je u Haškom tribunalu utvrđeno da je zločina bilo i nad Srbima na području Srebrenice, ali ovde još niko nije kažnjen, sem jednog čuvara u logoru „Štala“ u Cerskoj. Možemo tako do unedogled nabrajati nekažnjene zločine nad Srbima, Bošnjacima i Hrvatima, čije procesuiranje Tužilaštvo BiH oteže ili sporo prepušta okružnim i kantonalnim tužilaštvima, mada tamo ima i onih koji znaju da rade. Tako, na primer, prema ocenama OEBS-a, Okružno tužilaštvo u Banjaluci, sada spada među najefikasnija, uporno goneći počinioce zločina i nad Srbima i nad nesrbima.

Zato, bio bi red da tamošnjim i ostalim tužiocima na nižim nivoima obećana komisija za reformu pravosuđa pruži priliku da uradi ono što Tužilaštvo BiH ne može, neće ili ne stiže, a da to tužilaštvo, posle osam meseci, konačno podigne optužnicu protiv nekog od najodgovornijih za ratne zločine, na sve tri strane, jer je to usvojilo kao osnovnu namenu. A na političarima bi bio red da ojačaju kapacitete za rad na predmetima ratnih zločina i na nižim nivoima, kada već tvrde da brinu o žrtvama, umesto što, recimo, bošnjački političari sada ponovo ističu političke zahteve za formiranje Vrhovnog suda BiH.

Napokon, zahtevi poput tog, kao i niz ranijih zahteva da se u Ustav BiH „upišu“ nadležnosti i institucije za koje srpski političari tvrde da su ih pod pretnjama visokih predstavnika sasvim neustavno izglasavali -  nisu novi i ništa manje neće komplikovati političku situaciju ni ubuduće, bez obzira što ni o tome, kako kaže Dodik, referendum u Srpskoj sada nije neophodan. O tim zahtevima nije bilo saglasnosti Srba, Hrvata i Bošnjaka ni u Butmiru, a ni u Berlinu, a kako će te i neke nove zahteve Brisel formulisati kako BiH bude odmicala na takozvanom evropskom putu - sasvim je nejasno. Tako sada samo možemo da nagađamo hoće li o takozvanoj funkcionalnosti institucija prosuđivati od slučaja do slučaja, kako pre neki dan reče Renco Davidi, ili će, pak, Ketrin Ešton i Miroslav Lajčak napraviti neki ozbiljan strateški plan za „briselsku“ fazu - što je fraza koju slušamo poslednjih desetak godina. Ako bi se ta nova „briselska“ BiH mogla stvoriti bez rasturanja dejtonske BiH, onda bi se možda i moglo govoriti da ova zemlja ima “evropsku budućnost”. U suprotnom, čini mi se da krah briselske politike u dejtonskoj BiH neće biti predaleko. Odnosno, okončaće se kao dosadašnja demokratura OHR-a, koja je, pogotovo sada u svojoj završnoj fazi, umesto da doprinese političkom sporazumevanju Srba, Bošnjaka i Hrvata - unakazila ovdašnje ionako krhke demokratske procese.