Šta možemo da naučimo iz uspeha „Patriotske opozicije“ u Italiji?

Nedavni uspeh na izborima u Italiji partije „Italijanska braća“ (Fratelli d'Italia, Brothers of Italy) i Đorđe Meloni, pokrenuo je mnogo pitanja širom Evrope. U intervjuu:'Patriotic Opposition': An Interview With Giorgia Meloni objavljenom u „The American Conservative“ Meloni je izjavila, „Zapravo, definišem je kao „Patriotska opozicija“ (Actually, I defined it as "patriotic opposition."). Za nas je nužno da se upitamo zašto kod nas nije zaživeo koncept „patriotske opozicije“? Zašto je uspeo u sredini dobro nagriženoj alatima liberalizma, u sredini u kojoj su vrednosti i ciljevi za koje se zalaže Patriotska opozicija, mnogo dalje u prošlosti nego u Srbiji?

U Srbiji, za procenu mogućih scenarija budućnosti, političari obično angažuju istoričare. Nema potrebe istraživati šta je bilo, znamo manje-više istinu, već pokušajmo da nešto naučimo iz sopstvenih greški, iz neuspeha patriotske ideje u Srbiji i njenog uspeha u Italiji. Na osnovu izbornog rezultata (koji i malo i mnogo govori), ispostavlja se da je tradicionalna sredina, kao što je Srbija, pokazala mnogo manje razumevanja za povratak u svoje izvorno i prirodno „ležište“, nego društvo u Italiji. Koji su uzroci tako lošeg rezultata u Srbiji? Kojim su alatima okupatori i vršioci vlasti ostvarili takav katastrofalan poraz ideje Patriotskog bloka? Koje su organizacije i lica na koja možemo da računamo a na koja nikada više radi ostvarenja ideje? Šta bi trebalo da činimo u budućnosti kako nam se ne bi ponovila ista greška?

Brutalna likvidacija Patriotskog bloka (ucenama, kovertama i imovinom), i požurivanjem da što pre napuste „patriotski“ prostor, ukazala je na naredni politički korak okupacionih igrača u Srbiji. Vučić je najavio formiranje tzv. „Srpskog bloka“

Brutalna likvidacija Patriotskog bloka (ucenama, kovertama i imovinom), i požurivanjem da što pre napuste „patriotski“ prostor, ukazala je na naredni politički korak okupacionih igrača u Srbiji. Tako je i bilo, naredni korak je učinjen upravo u toj zoni. Vučić je najavio formiranje tzv. „Srpskog bloka“. Blok je planiran kao odgovor na više linija uticaja na njega, vlast i opoziciju, kao i na prazan prostor koji je nastao štetnim i nenarodnim delovanjem upravo njega, vlasti i opozicije u Srbiji. Taj prazan prostor je nastao tako da je sam narod „izlučio“ iz svog tela sve političke organizacije i ličnosti vlasti i opozicije, kao što organizam izlučuje trn, virus ili strano telo iz sebe, kako bi nastavio da živi.

Način kako je izvršena egzekucija Patriotskog bloka, primoravanjem da se javno popije otrov- apsorpcijom očigledne političke organizacije režima, govori o važnosti tog političkog prostora za opstanak kolonijalne uprave u Srbiji. Izvršioci radova su taj svoj čin „opravdali“ rečima da je to radi viših interesa (ulaska u Skupštinu). Priča se završila već na prvoj sednici, izjašnjavanjem za mandatara Vlade Srbije. Tada su poslanici („iz viših razloga“ apsorbovanih na listu Patriotskog bloka) glasali identično kao i poslanici vladajuće stranke, ponašajući se upravo onako kako je i govoreno da će postupiti. Ostatak liste je ovaj čin brutalne saradnje već na prvom skupštinskom krštenju prekrio ćutanjem, računajući na pileće pamćenje glasača i članova. Na osnovu reakcija i komentara građana Srbije, ostalo je evidentno da su tog trenutka prestali mandati svim poslanicima Patriotske liste.

Šta možemo da zaključimo iz rezultata „Patriotske opozicije“ u Italiji? Skrenuću pažnju na nekoliko činjenica iz kampanje koje su privukle pažnju moje malenkosti. Čitaoca molim da napravi paralelu sa onim šta je video u Srbiji tokom nedavnih izbora:

Jasan politički koncept za konkretne političke okolnosti – izbore, a ne tvrdoglavo oslanjanje na apstraktne partijske programe načinjene u prošlosti. Programi,da su bili u stanju da privuku glasače, oni bi to već učinili u praksi; formalni uslov nije dovoljan za uspeh u praksi; potrebno je znanje i veština da se programi iznesu tako da pokrenu građane; prošlo je vreme „političara opšte prakse“ koji pričaju o svemu. Đorđa Meloni se u nekoliko navrata pozivala na Reganovsku politiku „stola sa tri noge“: patriotizam, odnos države i građanina, i socijalno razumevanje. (“Defence, Fiscal, Social”).

Jasna rešenja za aktuelne probleme zajednice. U svojim javnim nastupima, gde je to bilo potrebno, Đ.Melone je govorila o aktuelnim problemima koji muče građane sada i ovde: „Ne želim da se isključenjem struje Italija vrati u srednji vek zbog pogrešne politike vlasti“,itd.

Upotreba narodnog jezika. Đ.Meloni u javnom govoru koristi precizne rečenice, govori o problemu,a ne obilazi oko njega, nema suvišne priče, već svaka rečenica se obraća aktuelnoj temi u društvu, nema zamaranja slušaoca nebitnim temama koje nemaju značaj u aktuelnom trenutku, i najvažnije – iskrenost koja se prepoznaje.

Politički govor jasan ciljnoj grupi. Program je iznošen u javnost „kap po kap“. Zdrav razum, kada se govori o rešenju problema iz života, jasan nacionalni interes u ekonomiji i društvenim odnosima, u državi ima dovoljno problema pa ne moraju da se dodaju i problemi zbog migranata, itd.

Umeren, a ne revolucionaran jezik donosi rešenja i pažnju sagovornika. Mlataranje zvučnim rečima i mahanje pretnjama „da će problem biti rešen“, obećava da problem sigurno neće biti rešen. Kroz takvu prizmu vas posmatraju partneri i saradnici u svetu, procenjujući da li takvoj osobi/timu mogu poveriti upravljanje državom: „Evropa i Sjedinjene Države su dva stuba zapada. Oni moraju ostati saveznici“ govori Meloni.

Upravljanje hendikepom simbola; u znaku partije je simbol fašina-vatre korišten i za fašističke organizacije. Asocijativnom upotrebom simbola, kao i izborom žene za kandidata (mnogo teže je zamisliti ženu kao fašistu nego muškarca), prevaziđeni su pomenuti problemi.

Tim, a ne pojedinac. Đ. Meloni je bila prepoznatljivo lice grupe, ali je tim bio težište kampanje. Razvijena društva su svesna da probleme ne može da rešava pojedinac, već tim ljudi (naravno, ako problem hoće da se reši). Tim čine ljudi koji su na vrhuncu svoje karijere, kao i iskusni političari i poslovni ljudi (npr. Berluskoni).

Propaganda koja iznosi rešenja,a ne propaganda pojedinca. Akcenat je stavljen na probleme i na rešenja koja politička organizacija nudi građanima. Stoga, na plakatima, bilbordima i video materijalu nisu promovisani pojedinci. Naročito širom Italije nisu postavljani bilbordi sa liderom grupe jer to ne donosi rezultat da se dopre do pobede, već daje suprotan efekat.

Rešenja usaglašena sa raspoloživim političkim prostorom. U paketu životnih problema Đ.Meloni pominje stavove D.Trampa: sloboda preduzetništva, smanjenje poreza i manje birokratije, javne investicije u infrastrukturu, odbrana nacionalnih interesa („Free enterprise, lower taxes and less bureaucracy, public investment in infrastructure, the defence of national interests“). Posebno naglašava zaštitu moralnih i religioznih vrednosti, i dasvrha svakog političkog delovanja mora biti plemenita.

Tim ne „jede“ pojedinca - već timski rad povećava političku vrednost pojedinca. Praksa političkih „lidera“ u Srbiji je da svi, koji su u njihovoj blizini, moraju da im služe,obično jednokratno. To se odnosi na one koji se nađu u savezu sa političkom organizacijom -svi pojedinici, bez obzira koliko vrednosti, ličnog, poslovnog ili političkog uspeha imali. Opozicioni savezi u Srbiji umiru zbog „kanibalizma lidera“, a ne zbog snage napada vlasti.

Iskren odnos prema biračima, a ne koketiranje sa vlašću ili centrima moći. Nedostatak novca za političke aktivnosti je glavni generator političke prostitucije u Srbiji. Politička prostitucija opravdava svesno sprečavanje finansiranja politike iz privrede, mimo državnih kanala. Pritisak u Italiji je sličan. Neki ljudi prihvataju bolesno stanje u politici, a neki to ne prihvataju - po bilo koju cenu. Uspeh Patriotske opozicije u Italiji je bilo lako sprečiti nasilnom apsorpcijom neke partije koja je jasno u saradnji sa vlastima (a protiv koje se bori koalcija), naravno uz nadoknadu. Međutim, to se nije desilo. Iskren odnos prema biračima je omogućio da se javnost ne posmatra negativno činjenicu da je Đ. Meloni 2020. bila na Molitvenom doručku u Vašingtonu (National Prayer Breakfast in Washington).

Korupcija „lidera“ pod kontrolom. Politika zahteva iskren odnos prema sunarodnicima, načelo „uverenje pa novac“ a ne „samo novac“, spremnost na požrtvovanje na delu, sposobnost za ostvarenjau praksi, a ne papirološke pobede. Politika ne služi da se organizuje velika grupa ljudi po osnovu ideala i uverenja i da se to materijalizuje za novac, privredne i stambene jedinice „lidera“ i grupice oko njega. Postojao je mnogo veći novac (posebno iz Evrope) upotrebljiv za promenu mišljenja vođa, ali nije mogao da nađe kanal kojim bi pristupio licima iz koalicije.

Isključeni „lideri“ pod ucenom ili daljinskom komandom. Javna je tajna da veliki broj „lidera“ političkih organizacija u Srbiji samo su spikeri ili rentijeri potpisa za agencije ili korporacije koje ih postavljaju i održavaju na tim mestima. Radi uspeha poduhvata, sva lica u političkim organizacijiama, koja zastupaju interese vlasti ili stranaca, moraju biti uklonjena. Koalicija je jaka koliko je jaka najslabija karika u lancu.

Interesi lica oko „lidera“ pod kontrolom. „Lideri“ oko sebe imaju lica koja imaju materijalni interes kao primarni i ne biraju sredstva da ih ostvare. Političke odluke partije se pretvaraju u službu njihovog ekonomskog interesa. U situaciji kada se opozicija bori protiv vlasti koja ima neograničene količine novca (i hladnjače ne treba izostaviti) nemilosrdno uzetih iz državne kase i kriminala, jasno je da se moraju ukloniti sva lica koja nemaju opšti cilj ispred ličnog, po bilo koju cenu. Ukoliko je vođstvo otporno na „ponude i darove“ vlasti, druga linija napada će biti preko pomenutih lica iz neposredne okoline.

Lična i moralna zrelost. Politika je posao u kome se operiše sa životima i imovinom svojih sunarodnika. Politikom se mogu uništavati porodice, ubijati pojedinici, razarati naselja, gasiti ognjišta; kao naknada za pomenute zločine se dobija novac i privilegije u zajednici; tako funkcioniše politika u Srbiji danas. Da bi se desilo suprotno, potrebna je lična i politička zrelost lica koja učestvuju u političkoj aktivnosti. Postavljanje nesposobnih kadrova je dodatni načinuticanjana opstanak političke organizacije.

Glasanje za rešenja, a ne za „manje zlo“. Kada lica, koja odlučuju u opozicionim partijama, pristaju na zloupotrebu političkog sistema da sve opcije, koje se nude na izbornoj listi,bududeo vladajućeg aparata je izdaja države. Praktično, opozicija pristaje na prevarusvojih sunarodnika-birača, komšija koji su im ukazali poverenje. Znakzdravlja društva je da opozicija zahteva da izboribuduponuda rešenja, a ne prisiljavanje građana da biraju „manje zlo“. U protivnom, ne sme da učestvuje na izborima.

Uspeh Patriotske opozicije u Italiji i tužan kraj identične koncepcije kod nas (pola godine ranije) zahteva bezpogovorno isključenje svih odgovornih iz daljeg političkog života

Patriotska opozicija u Italiji je ostvarila veliki uspeh. Da li će se „Italijanska braća“ partija pretvoriti u svoj daleki oblik (fašizma), ostavljamo budućnosti. Uspeh Patriotske opozicije u Italiji i tužan kraj identične koncepcije kod nas (pola godine ranije) zahteva bezpogovorno isključenje svih odgovornih iz daljeg političkog života. Njihova ostavka ili smena (u njihovim političkim organizacijama, što se neće desiti) ili ignorisanje i potpuno odbijanje bilo kakve saradnje sa njima i pojavljivanja sa njima (za ostale političke organizacije i pojedince) nameće se kao jedino rešenje, koje su oni sami isposlovali a ne građani.

Patriotska opozicija u Italiji uspela je najpre zbog programa (koji je odbrana za većinu pretnji narodu i državi), zbog dobre organizacije i, najvažnije, kvalitetnog izbora lica koja su nosioci pozicija pod najvećim pritiskom. U Srbiji pojedinci „trče“ na takva mesta kako bi podlegli pritisku (materijalizovali poziciju). Drugi razlog je da se raspoređuju „po komandi“ od strane vlasti i službi. Ovo je prolazilo u našoj političkoj praksi toliko puta, jer ne postoji nijedan oblik sankcije za tako državno opasno ponašanje. Ne postoji državni sud ili sud javnosti (kao nekada).

Vidimo da ne postoji država građana, ali i dalje očekujemo njenu intervenciju kako bi izlečila bolest našeg političkog bića. Naše društvo je planski rastureno, kao čin agresije (samo se prikriva slučajnošću); planski su uništeni svi alati državne samoregulacije, i društvenog samolečenja. Politički sistem u Srbiji je uništen, ne postoji. Postoje prazne i beživotne ljušture kojima neko koncima pomera ruke i noge da to građani ne bi primetili, i da bi što duže ostali u zabludi. Stanje zablude odlaže našu reakciju i produžava život parazita koji jedu suštinu našeg bića. Društvo i država ne mogu reagovati, jer više ne postoje. Krajnje je vreme da reagujemo kao tradicionalna zajednica. Da li znate kako?