Španija ne može da se plati

Procenjuje se da Španija u ovom trenutku duguje oko 3.600 milijardi evra. Nije štamparska greška: tri hiljade šest stotina milijardi.

Od toga je oko 16% javni dug, a ostalo je privatni. Javni je na 74% BDP. Kada cifre dođu do ovih razmera, potpuno je svejedno da li je reč o javnom ili privatnom dugu.

Istovremeno, trenuto na tržištu nekretnina u Španiji 1,3 miliona jedinica traži kupca. Nije štamparska greška: milion tri stotine hiljada. Uglavnom bezuspešno. Zamislite koliko je kapitala zamrznuto u nedovršenim objektima ili u plačevima za izgradnju.

Ako znamo da je gubitak na nekretninama u Dubaiju 40% (poveriocima se nudi 60 centi za jedan dolar), onda za Španiju taj gubitak ne može biti manji od 60%.

Kako je tržište nekretnina ključni razlog enormne prezaduženosti u Španiji, to znači da je nenaplativih potreživanja oko 1,8 hiljada milijardi evra. To ne može da se plati.

Procena je da bi samo za tekuće spašavanje Grčke, Španije, Protugala i Irske ove godine bilo potrebno 426 milijardi evra. Nije štamparska greška: četiri stotine dvadeset šest milijardi.

Treba imati u vidu da je dug Italije dostigao 113% BDP. Nije greška: sto trinaest. I da je Francuska 2009. godinu završila sa 13 % budžetskog deficita (uočavate da je Grčka na stubu srama zbog 12,7%). Ozbiljno stezanje kaiša u najvećim ekonomijama EU tek predstoji.

Velika Britanija ima ozbiljan dug, ali najveći deo tog duga dospeva tek za 10 godina. Oni takođe imaju i svoju valutu, tako da je pad funte gotovo izvestan, zato što će time iskoristiti šansu da povećaju konkurentnost pre svega svojih usluga, ali naravno i roba. Ono što brine, to je plan da se u naredne tri godine dodatno zaduže za daljih 1.100 milijardi dolara. Hiljadu sto.

Insistiram na tim brojkama, ne samo da bih pokazao da vađenja nema, nego i zbog toga da shvatimo koliko smo svi uz ove svetske prevarante navikli na fantastične, nezamislive cifre. Poređenja rad, ukupna tržišna kapitalizacija Erbasa je 12, 5 milijardi evra. Zamislite vi sad to: ove godine treba intervenisati za četiri nabrojane zemlje sa 35 nekih Erbasova. Trideset pet. Po svoj prilici, neko će morati da saopšti nekim marljivim i štedljivim ljudima da njihovog penzionog fonda nema, da njihovog fonda od polisa osiguranja nema itd. Odnosno, moraće to da se pokriva štampanjem para.

Ovi problemi imaće i svoju političku dimenziju. Ako se ispostavi da se Barselona nije zaduživala kao ostatak Španije, eto problema. Nemac ne može dalje da nosi na svojim leđima gomilu drugih neodgovornih u EU, tim pre što su već za integraciju Istočne Nemačke platili 1.100 milijardi maraka. Grčku već čitate. A spremaju se socijalne tenzije u Italiji i Francuskoj, krajem ove i početkom sledeće godine.

Što se Srbije tiče, ne vredi ni objašnjavati da će biti teško.Postoje i dalje bolji i lošiji potezi, ali svi su nužno veoma bolni. Zato se neće ni dogoditi.