Коментар дана | |||
Шпанија не може да се плати |
понедељак, 01. март 2010. | |
Процењује се да Шпанија у овом тренутку дугује око 3.600 милијарди евра. Није штампарска грешка: три хиљаде шест стотина милијарди. Од тога је око 16% јавни дуг, а остало је приватни. Јавни је на 74% БДП. Када цифре дођу до ових размера, потпуно је свеједно да ли је реч о јавном или приватном дугу. Истовремено, тренуто на тржишту некретнина у Шпанији 1,3 милиона јединица тражи купца. Није штампарска грешка: милион три стотине хиљада. Углавном безуспешно. Замислите колико је капитала замрзнуто у недовршеним објектима или у плачевима за изградњу. Ако знамо да је губитак на некретнинама у Дубаију 40% (повериоцима се нуди 60 центи за један долар), онда за Шпанију тај губитак не може бити мањи од 60%. Како је тржиште некретнина кључни разлог енормне презадужености у Шпанији, то значи да је ненаплативих потреживања око 1,8 хиљада милијарди евра. То не може да се плати. Процена је да би само за текуће спашавање Грчке, Шпаније, Протугала и Ирске ове године било потребно 426 милијарди евра. Није штампарска грешка: четири стотине двадесет шест милијарди. Треба имати у виду да је дуг Италије достигао 113% БДП. Није грешка: сто тринаест. И да је Француска 2009. годину завршила са 13 % буџетског дефицита (уочавате да је Грчка на стубу срама због 12,7%). Озбиљно стезање каиша у највећим економијама ЕУ тек предстоји. Велика Британија има озбиљан дуг, али највећи део тог дуга доспева тек за 10 година. Они такође имају и своју валуту, тако да је пад фунте готово известан, зато што ће тиме искористити шансу да повећају конкурентност пре свега својих услуга, али наравно и роба. Оно што брине, то је план да се у наредне три године додатно задуже за даљих 1.100 милијарди долара. Хиљаду сто. Инсистирам на тим бројкама, не само да бих показао да вађења нема, него и због тога да схватимо колико смо сви уз ове светске преваранте навикли на фантастичне, незамисливе цифре. Поређења рад, укупна тржишна капитализација Ербаса је 12, 5 милијарди евра. Замислите ви сад то: ове године треба интервенисати за четири набројане земље са 35 неких Ербасова. Тридесет пет. По свој прилици, неко ће морати да саопшти неким марљивим и штедљивим људима да њиховог пензионог фонда нема, да њиховог фонда од полиса осигурања нема итд. Односно, мораће то да се покрива штампањем пара. Ови проблеми имаће и своју политичку димензију. Ако се испостави да се Барселона није задуживала као остатак Шпаније, ето проблема. Немац не може даље да носи на својим леђима гомилу других неодговорних у ЕУ, тим пре што су већ за интеграцију Источне Немачке платили 1.100 милијарди марака. Грчку већ читате. А спремају се социјалне тензије у Италији и Француској, крајем ове и почетком следеће године. Што се Србије тиче, не вреди ни објашњавати да ће бити тешко.Постоје и даље бољи и лошији потези, али сви су нужно веома болни. Зато се неће ни догодити. |