Sloboda za Jurišića, sramota za Srbiju

Osim toga gotovo kompletni izveštaji u domaćim medijima posvećeni su “brukanju Srbije“ u Italiji i napadima na policiju izgrednika koji su bili motivisani „paradom ponosa“ pripadnika gej populacije. Međutim, stiče se utisak da se naši mediji nalaze pod čvrstom kontrolom određenih krugova jer se u opšte i ne pridaje značaj jednoj daleko većoj sramoti Srbije i njenog pravosuđa, a to je oslobađanje Ilije Jurišića koji je u Tuzli dočekan kao heroj.[2]

Osumnjičenom za zločin u Tuzli[3] Iliji Jurišiću u kome su stradali vojnici koji su se mirno povlačili iz kasarne i koji ni u jednom momentu nisu otvorili vatru na pripadnike tzv. “patriotske lige” ukinut je pritvor dok je pomenuti Jurišić dobio pravo da se brani sa slobode. Veće za ratne zločine je na čelu sa Sinišom Važićem ukinulo presudu po kojoj je Jurišić bio osuđen na 12 godina jer je, po optužnici, direktno po komandnoj liniji bio odgovoran za masakr mladih regruta u Tuzlanskoj koloni[4]. Važić je postupak suda obrazložio sledećim rečima:  “Za tu količinu tvrđenja koja su navedena u optužbi, imali smo kontradiktorne dokaze. Mi smo upravo iz tog razloga i saslušavali te svedoka koji su porekli ono što je napisano u izveštaju o radu stanice javne bezbednosti Tuzla, a podsetiću vas, tamo između ostalog stoji da je Operativni štab Stanice javne bezbednosti bio komandno telo, makar tamo tako piše, i da je, između ostalog tamo piše, da je Ilija Jurišić tada preneo naredbu za otvaranje vatre, odnosno defanzivnu naredbu: 'na vatru odgovoriti vatrom'," naveo je Važić dok je obrazlagao odluku Veća. [5]

Ovom odlukom postupak će biti vraćen na početak što faktički ništa ne znači jer Srbija više nije u poziciji da zatraži izručenje Jurišića niti je on obavezan da se javi na poziv suda. Evo jednog ogromnog razloga za zadovoljstvo Harisa Silajdžića koji više neće otkazivati posete Srbiji i njenom predsedniku Borisu Tadiću.

Čini se da postaje simptomatično da se osumnjičeni za ratne zločine ne-srpske nacionalnosti oslobađaju ili da se zabrani njihovo izručenje Srbiji. Setimo se samo Ejupa Ganića[6] koji je poput Jurišića bio optužen za još jedan gnusni zločin protiv vojnika JNA i to ovoga puta u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu kada su muslimanske snage po identičnom scenariju masakrirale vojnike koji su se povlačili iz kasarne.[7] Sva je prilika da će naredbodavci ovih gnusnih zločina ostati nekažnjeni. Spisak se nastavlja sa Naserom Orićem koga je Haški tribunal uprkos neoborivim dokazima oslobodio krivice.

Da i u Ganićevom slučaju postoje neoborivi dokazi počinjenog zločina dokazuje i transkript presretnutih razgovora radio veze TO RBiH, koji se nalaze u Tužilaštvu BiH, kao i u tužilaštvu Srbije za ratne zločine i koji su više puta objavljivani i iz kojih je očigledno da je napad na pripadnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici planiran. Među kodnim imenima najzastupljenije ime je Zagi iza koga se krije Zaim Backović koji je bio u neprestanom kontaktu sa Ejupom Ganićem.[8]

Oslobađanje Jurišića predstavlja skandal bez presedana za čitavu Srbiju i srpski narod i ogroman šamar pravdi koja se selektivno primenjuje samo u slučaju optuženih Srba. Poznato nam je da na Zapadu postoji slika po kojoj su jedine žrtve rata u Bosni samo Bošnjaci. Međutim, to ne treba da nas mnogo čudi. Ono što treba najviše da nas plaši je da sadašnja vlast u Srbiji direktno ide na ruku zločincima i da sistematski radi na dovršenju onoga što je započeto na Zapadu, formiranje slike o Srbima kao jedinim krivcima i najvećim zločincima na Balkanu. Ovaj čin srpskog pravosuđa kao i postupanje u slučaju još jednog osumnjičenog zličinca Ejupa Ganića, kada je srpsko pravosuđe odustalo od toga da uloži žalbu na odluka suda u Britaniji da ne “postoje osnove“ za izručenje Ganića Srbiji, predstavlja jasnu sliku autodestruktiuvne nacionalne politike aktuelne vlasti. Iako predstavnici vlasti kao i mediji mogu da zaborave stravične zločine koji će proći nekažnjeno, porodice žrtava vojnika pobijenih u Tuzli i Dobrovoljačkoj ulici ali i vojnika koji su mučki likvidirani u Sloveniji ipak nikada neće zaboraviti kukavičke zasede u kojima su stradala njihova deca. Pravda nikada nije bila slepa a za to su se upravo pobrinuli gospodin Važić i njegovi nalogodavci.