Sirija i pitanje turske granice

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan optužio je Damask da je narušio teritoritorijalni integritet Turske i da su sirijske snage bezbednosti pucale preko zajedničke granice u jugoistočnoj Anadoliji u pravcu kampova sa izbeglicama koje su prešle na tursku teritoriju. Navodno prema izveštajima očevica, na koje se poziva agencija AP, u toj paljbi iz vatrenog oružja ranjeno je najmanje šestoro osoba a dva lica su izgubila život.

Turski premijer koji se nalazi u poseti Kini izjavio je sledeće: “To je bila čista povreda granice. Svakako ćemo preduzeti odgovarajuće poteze, uključujući i mere o kojima ne želimo zasad da razmišljamo”.[1] Ova izjava predstavlja očiglednu pretnju Siriji koja je izrečena u momentima kada sirijska armija pokušava da suzbije napade opozicije koja se koristi terorističkim metodama i koja ima ogromnu podršku iz inostranstva. Međutim, kada pažljivije analiziramo ovu pretnju ona u najmanju ruku deluje vrlo čudno. Naime, da li to Turska Siriji preti ratom? Jer kako drugačije shvatiti rečenicu “mere o kojima ne želimo sada da razmišljamo”, nego kao pretnju vojnim odgovorom ukoliko se navodno ugrožavanje granice nastavi. Osim toga premijer Redžep Erdogan nije pomenuo koji bi to odgovarajući potezi bili, ali je ovom svojom izjavom jasno stavio do znanja koga zapravo Turska podržava u sirijskom sukobu.

Turska je već preduzela odgovarajuće korake u koje spada diplomatska, moralna i oružana pomoć sirijskim opozicionim snagama[2] i Turska predstavlja vrlo važnog činioca u tragediji koja je zadesila Siriju. Ona svojim uticajem na pobunjenike veoma lako može doprineti prekidu borbi i poštovanju plana Kofija Anana o povlačenju sirijskih snaga iz gradova i razoružavanje pobunjenika. Sirijska vlada je prihvatila plan, ali ne želi da povuče snage iz gradova sve dok ne dobije i pismenu potvrdu od strane pobunjenika da će oni položiti svoje oružje. Međutim, borbe se intenziviraju uprkos mirovnim naporima i Turska snosi direktnu odgovornost zbog toga. Naime, navodna povreda granice najverovatnije se dogodila pod sumnjivim okolnostima koje uključuju slučaj da je neko sa turske strane granice prvi otvorio vatru na sirijske snage bezbednosti jer ne zaboravimo u Turskoj se trenutno nalazi preko 24 000 izbeglica i niko nije pružio garancije da se među njima ne kriju i pripadnici tzv. Slobodne sirijske armije.

Kao što smo rekli Turska ima veoma veliki uticaj na pobunjenike i njena uloga bi mogla biti presudna ali do sada Turska ništa konkretno nije učinila da bi došlo do prekida vatre i smirivanja situacije. Naprotiv, čini se da Turska samo još više raspiruje sukobe po nalogu SAD i Izraela glavnih neprijatelja Bašara al-Asada. Turska je na sebe preuzela veoma opasnu ulogu i nikakve verbalne pretnje nisu potrebne zato što Turska već preduzima odlučne korake u Siriji svrstavajući se isključivo na jednu stranu u krvavom sukobu koji besni u ovoj zemlji. Sve u svemu pretnja turskog premijera Erdogana ostaje retorička jer je Turska već duboko uvučena u sirijski sukob. Vašington očekuje od Ankare, kao jednog od saveznika pobunjenika, da odigra ulogu koja će predstavljati blokiranje mirovnih procesa i dalji nastavak sukoba jer su oružane borbe i destabilizacija Sirije strateški cilj Sjedinjenih Država.

S druge strane, Rusija bi htela da se sukobi u Siriji okončaju što pre jer joj preti opasnost od raspirivanja i proširivanja sukoba koji bi na kraju ugrozio i njen teritorijalni integritet i suverenitet. Zasad smo u pat poziciji, ali pre svega zahvaljujući zemljama kao što je Turska koje otvoreno pružaju pomoć sirijskim pobunjenicima a izjava premijera Erdogana sigurno neće doprineti smirivanju krize u sukobima iscrpljenoj Siriji.