Komentar dana | |||
Šengen beli NATO deli |
četvrtak, 15. oktobar 2009. | |
Stiže Nova godina, a vlast u Srbiji je već spremila poklone, hteli ih mi ili ne. Dušebrižna i socijalno odgovorna Vlada i predsednik države neštedimice obasipaju poklonima žitelje Srbije, od ustoličenja do današnjeg dana.
Za amebične i punoletne stanovnike ove države koji veruju u bajke i Deda Mraza, on se ukazivao i delio poklone mimo običaja međunarodne zajednice i kada mu vreme nije, odnosno najčešće tokom izbora za sve nivoe vlasti, ali i posle toga. Ne bi bilo loše (a možda bi nam i bilo loše) kada bi se podsetili tih poklona. Zbog privrednog boljitka i ubrzanog prijema Srbije u EU dobijena je jednostrana primena SSP. Dok ta jednostranost ne postane obostrana, stanovništo će preživljavati od besplatnih akcija u vrednosti hiljadu evra i voziti se u najnovijim modelima „Fijata“ koji se proizvode u Kragujevcu. Broj proizvedenih automobila od pola miliona jedinica godišnje u komad odgovara broju novootvorenih radnih mesta, čime se dokazuje brižljivo planiranje državnih stratega. U državotvornoj ekstazi, vlast u Srbiji je zbog očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije ponovo poželela dobrodošlicu ambasadorima država koje su priznale nezavisnost kvazi države Kosovo. Takođe, u istom zanosu, odustalo se od tužbe protiv tih država, a šestotačkasti plan donet lepo upakovan iz Njujorka, kojim je prihvaćeno prisustvo Euleksa, pretvorio se u jednu, ali zato crnu tačku. Dobili smo i inovirani Zakon o informisanju. Da se na poklon uzvraća poklonom potvrđuje ovih dana i činjenica da se sprema usvajanje Statuta Vojvodine. To je, dan nakon usvajanja pomenutog zakona, tražio predsednik poslaničke grupe vojvođanskih Mađara u Skupštini Srbije, uz pomoć čijih glasova je i usvojen taj zakon. Ali, to je samo jedan poklon iz vreće Deda Mraza. Uskoro će biti poklonjeni i regioni. Upravo za Novu godinu će nam po obećanju apokaliptičnog Deda Mraza (jer su u njegove saonice upregnuti jahači apokalipse, a na irvasi) stići i najveći i najlepši poklon – takozvani Beli Šengen. Teturajući u ringu, oivičenom sa četiri stuba, upetljan u konopce MMF, grogiranom narodu (a grogiran ume opasno da udari) vlast u Srbiji poklanja Beli Šengen u vidu belog peškira. A beli peškir znači predaju i kraj meča, jer je Beli šengen samo mamac kojim vlast u Srbiji namerava da otupi nezadovoljstvo naroda do koga će doći po prijemu Srbije u NATO. Za bombardovanje, za pobijene civile, za uništenu privredu, za komadanje države, za sankcije, za osiromašeni uranijum, za spaljene vozove, za porušene mostove, za zaborav svega toga i prijem u društvo zlikovaca koji su to uradili – Beli Šengen. Uz poklon Belog Šengena – sve će to narod pozlatiti, progutati i zaboraviti, računa apokaliptični Deda Mraz, računajući na amebične žitelje zemlje čuda. A ja se pitam, ako su sve ovo uradili za nešto više od godinu dana mandata, šta nas još čeka i šta još čekamo? |