Коментар дана | |||
Шенген бели НАТО дели |
четвртак, 15. октобар 2009. | |
Стиже Нова година, а власт у Србији је већ спремила поклоне, хтели их ми или не. Душебрижна и социјално одговорна Влада и председник државе нештедимице обасипају поклонима житеље Србије, од устоличења до данашњег дана.
За амебичне и пунолетне становнике ове државе који верују у бајке и Деда Мраза, он се указивао и делио поклоне мимо обичаја међународне заједнице и када му време није, односно најчешће током избора за све нивое власти, али и после тога. Не би било лоше (а можда би нам и било лоше) када би се подсетили тих поклона. Због привредног бољитка и убрзаног пријема Србије у ЕУ добијена је једнострана примена ССП. Док та једностраност не постане обострана, становништо ће преживљавати од бесплатних акција у вредности хиљаду евра и возити се у најновијим моделима „Фијата“ који се производе у Крагујевцу. Број произведених аутомобила од пола милиона јединица годишње у комад одговара броју новоотворених радних места, чиме се доказује брижљиво планирање државних стратега. У државотворној екстази, власт у Србији је због очувања територијалног интегритета Србије поново пожелела добродошлицу амбасадорима држава које су признале независност квази државе Косово. Такође, у истом заносу, одустало се од тужбе против тих држава, а шестотачкасти план донет лепо упакован из Њујорка, којим је прихваћено присуство Еулекса, претворио се у једну, али зато црну тачку. Добили смо и иновирани Закон о информисању. Да се на поклон узвраћа поклоном потврђује ових дана и чињеница да се спрема усвајање Статута Војводине. То је, дан након усвајања поменутог закона, тражио председник посланичке групе војвођанских Мађара у Скупштини Србије, уз помоћ чијих гласова је и усвојен тај закон. Али, то је само један поклон из вреће Деда Мраза. Ускоро ће бити поклоњени и региони. Управо за Нову годину ће нам по обећању апокалиптичног Деда Мраза (јер су у његове саонице упрегнути јахачи апокалипсе, а на ирваси) стићи и највећи и најлепши поклон – такозвани Бели Шенген. Тетурајући у рингу, оивиченом са четири стуба, упетљан у конопце ММФ, грогираном народу (а грогиран уме опасно да удари) власт у Србији поклања Бели Шенген у виду белог пешкира. А бели пешкир значи предају и крај меча, јер је Бели шенген само мамац којим власт у Србији намерава да отупи незадовољство народа до кога ће доћи по пријему Србије у НАТО. За бомбардовање, за побијене цивиле, за уништену привреду, за комадање државе, за санкције, за осиромашени уранијум, за спаљене возове, за порушене мостове, за заборав свега тога и пријем у друштво зликоваца који су то урадили – Бели Шенген. Уз поклон Белог Шенгена – све ће то народ позлатити, прогутати и заборавити, рачуна апокалиптични Деда Мраз, рачунајући на амебичне житеље земље чуда. А ја се питам, ако су све ово урадили за нешто више од годину дана мандата, шта нас још чека и шта још чекамо? |