Šeici u Beogradu

U Beogradu je boravila delegacija diplomata i privrednika iz Kuvajta na čelu sa premijerom zemlje sa Arabijskog poluostrva šeikom Naserom Al Mohamedom. Po najavama predstavnika vlade obe zemlje, ova poseta bi trebalo da predstavlja značajno unapređenje bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje između Kuvajta i naše zemlje. U svakom slučaju, stav Kuvajta da neće priznati nezavisnost Kosova možda jeste iznenađujući, ali ne bi trebalo toliko da nas čudi ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da i Iran nije podlegao pritisku da prizna Kosovo. Možda iz različitih razloga – Iran zbog želje da prkosi Americi, a Kuvajtu kao da je ipak  stalo do ozbiljne saradnje sa Srbijom. Zbog čega? Šta to Srbija može ponuditi jednoj pustinjskoj zemlji čiji je nacionalni dohodak viši od 100 milijardi dolara (!), a zahvaljujući visokim cenama nafte čak 80% budžeta vlade Kuvajta predstavlja zapravo prihod od trgovine “crnim zlatom”.

Kuvajt, malena zemlja koja je u ekonomskom smislu prebrodila razaranja koja je pretrpela nakon iračke okupacije i “pustinjske oluje” 1991, potpuno se oporavila i danas predstavlja jednu od najrazvijenijih zemalja Arapskog sveta. Zemlja, koju je pokojni Sadam Husein smatrao provincijom Iraka, sačuvala je u međunarodnoj diplomatiji principijelan stav po pitanju Kosova i Metohije. Čini se da vlast u Kuvajtu nije zaboravila na nekadašnju tesnu ekonomsko-vojnu saradnju sa Jugoslavijom. Saradnja se takođe ogledala u učešću naših firmi prilikom izgradnje objekata širom Kuvajta. Bivša Jugoslavija je imala tradicionalne veze i sa Irakom, i ta saradnja sa obe zemlje izgleda da će se nastaviti uprkos tome što je prošle godine u spoljno-trgovinskoj saradnji sa Kuvajtom ostvareno manje od pola miliona (!) dolara. I sam srpski premijer Cvetković izrazio je zaprepašćenje malom saradnjom između dve zemlje. Ono što Srbija, dakle, može ponuditi Kuvajtu jesu tenkovi u zamenu za novi priliv sredstava u budžet, kao i u zamenu za infrastrukturna ulaganja u Srbiju. Važno je da Srbija povrati stepen ekonomske saradnje sa Kuvajtom na prethodni nivo i da ostane jedan od njegovih bitnih partnera. Modernizovane varijante našeg tenka M-84 pokazale su se sasvim dobro u pustinjskim uslovima, gde su se čak na uporednim testovima pokazale bolje od američkih konkurenata, tenkova tipa “Abrams”. Da šeici ne žale novca na kupovinu oružja potvrđuju i nabavke savremenih borbenih aviona, po kojima su poznate zemlje arabijskog poluostrva.

U svakom slučaju, moramo se na neki način odužiti šeicma na njihovom principijelnom stavu po pitanju južne srpske pokrajine, zar ne? Srbija može mnogo dobiti od aktivne saradnje sa Kuvajtom, koja se naravno neće ticati samo izvoza oružja, već i postojećih velikih mogućnosti za izvoz sirovina a naročito prehrambenih proizvoda s obzirom da se Kuvajt, zbog svoje pozicije i klimatskih uslova, uglavnom oslanja na uvoz hrane. Da ne pominjemo ogromne potencijale za saradnju po pitanju angažovanja naših građevinskih firmi na teritoriji Kuvajta, koja je svakako još jedna od zemalja u nizu koja, slično Ujedinjenim Arapskim Emiratima, od svog parčeta pustinje pravi impozantna gradilišta. Premijer Kuvajta prilikom svoje posete nije ispustio da izrazi zahvalnost zbog podrške koju je bivša Jugoslavija pružala Kuvajtu na međunarodnoj sceni tokom Sadamove okupacije. Red je da se sada ta zahvalnost materijalizuje putem značajnije ekonomske saradnje. U svakom slučaju, ova poseta predstavlja priliku da se Srbija vrati nekadašnjim tržištima i da povrati svoj međunarodni ugled koji je ranije zauzimala. I sam Boris Tadić, nakon razgovora sa kuvajtskim premijerom, izrazio je zadovoljstvo zbog ponovnog otvaranja ambasade te zemlje u Beogradu.

Kuvajtski član borda trgovinsko-industrijske komore Talal Jasim najavio je spremnost da kuvajtske kompanije ulažu u Srbiju. Sve ovo potvrđuje da Srbija aktivno treba da radi na vraćanju na stare pozicije kada je u pitanju vojno-ekonomska saradnja sa državama na Arabijskom poluostrvu. Mnoge mogućnosti za saradnju postoje i u oblasti turizma.

U svakom slučaju, malo parče peska po imenu Kuvajt može predstavljati značajnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, jer ne zaboravimo – to parčence peska leži na izvorima “crnog zlata” oko kojeg su se devedesetih vodile žestoke borbe tokom američke invazije. U sećanju su nam ostala nebrojena naftna polja koja su bila prekrivena plamenom nakon povlačenja iračke vojske.

Kuvajt je sada sasvim druga zemlja, koja se potpuno oporavila od posledica Zalivskog rata i ponovo postala jedna od najjačih ekonomija koje počivaju gotovo isključivo na nafti. Srbija treba da traži svoju šansu i u saradnji sa ovom zemljom koja može značajno unaprediti našu posustalu privredu.