Република Српска је склониште српског народа који се тамо први пут у историји организовао да не буде ухваћен неспреман и доживи судбину предака

Из пијетета према свим жртвама еx YУ лудила не помињем тешке теме. Како неки упорно вређају мој (свој) народ, мора им се казати како ствари изгледају из угла већине Срба с оне стране Дрине:

Одржали редерендум и прогласили независност без воље Срба, почели гужву, извукли дебљи крај и добили ентитет из кога им се ратни "савезници" желе издвојити. Али о томе се ћути јер квари слику коју стварају о РС као кривцу за све проблеме БиХ.

А њихов наратив о себи као жртви неупућени прихватају не питајући се зашто сународници и потомци кољача из "најљепшег хрватског цвијећа" и Ханџар дивизије никад не помињу, нити осуђују злочине својих предака и своје које су започели масакром војника у Сарајеву и тузланској колони, па наставили где год им се пружила прилика! Они не виде ни Коњиц, Тарчин, Високо, Казане и хиљаде несталих "суграђана", Братунац и околину, Возућу, муџахедине и одсечене главе и шта све не!

Република Српска је склониште српског народа који се тамо први пут у историји организовао да не буде ухваћен неспреман и доживи судбину предака који су  страдали од "братске" руке на кућном прагу, за славском трпезом или по логорима

Све док своје неосуђене или симболично осуђене злочинце називају херојима, а злочине над српским народом јуначком одбраном, нема помирења, ни суживота без тензија.

Може судити и говорити споља ко шта хоће, али тамо сви знају шта се и због чега дешавало, ко је шта радио другима и својима. Само је питање зашто то не желе или не смеју признати себи.

Без тога, Босна ће остати само тамни вилајет у коме нико ником не верује и нико не жели друге у својој близини.

Неумесно је без пуне и јасне представе ценити било шта на том простору и тако вређати један народ и његово страдање!

Коментари појединаца, посебно на друштвеним мрежама, о Србима преко Дрине (Дунава и Ибра) пуни су тешких увреда, па чак и излива мржње на којима би им позавидели и усташе!

Неки наменски користе погодну публику за то, али говорити тако о свом народу све и да је најгори, озбиљан је поремећај!

И шта ће нама душмани?!

Република Српска је склониште српског народа који се тамо први пут у историји организовао да не буде ухваћен неспреман и доживи судбину предака који су  страдали од "братске" руке на кућном прагу, за славском трпезом или по логорима. Она је стварност која се најзад мора прихватити и поштовати, а не непрекидно вређати. У супротном, само се подижу виши и дебљи зидови међу народима.

Ствари су много осетљивије него што изгледа, па би "космополити" морали водити рачуна да процес суочавања са прошлошћу нема сврху без воље свих страна да то рашчисте у свом дворишту. А тог нема ни у назнакама.

У Босни нису ратовали свако са сваким да би живели заједно, већ да не би или да би остварили супремацију. Братимљење тешко да је могуће, нико у суживот не верује и сви би неко ново свођење рачуна. А то не може проћи без ломова.

Народи живе лоше и мисле да су за то криви они други.

Власти их осиромашују и држе под тензијом. То ће трајати све док у кривици околине не потраже начин да опстану на власти или излаз да збришу са пленом.

Неће се либити да распале мржњу и осветничке пориве, а ако страни фактор у томе види свој интерес и не буде ли памети, зло ће се поновити у још крвавијем облику!

Зато, опрезно са јаким речима!

Историја није јуче почела, а увек је тумачи победник. Овде нема, нити може бити победника или победници нису са ових простора.

Само се новим генерацијама преносе фрустрације и дугови претходника.

А то мултиетничка браћа никако да схвате.

Зато се овде историја тако лако и понавља!

(Аутор је пилот и бригадни генерал у пензији)