Predlog platforme za nezavisnost Kosova

“Cilj Predloga platforme za pregovore između Srbije i Kosova je dobijanje mogućnosti da se opštine teritorijalno povežu, bez teritorijalnog entiteta, sa širokom autonomijom i mogućnošću povezivanja sa Beogradom u nekim oblastima. Za uzvrat, Beograd bi trebalo ne da prizna Kosovo već da se dogovori o neprotivljenju uključenja Kosova u međunarodne institucije”, izjavio je za jučerašnji broj Politike Vladimir Todorić, jedan od osnivača organizacije pod nazivom “Centar za novu politiku”.[1]

Politika je prenela predlog Centra za novu politiku koji navodno mora rešiti tri problema: pitanje suvereniteta, pitanje uključenja Kosova u međunarodne institucije, kao i pitanje odnosa srpske i albanske zajednice na Kosovu. Međutim, Predlog platforme nije ništa drugo nego „predlog“ za odustajanje od vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu, jer on podrazumeva de facto priznanje nezavisnosti Kosova uprkos tome što njegovi predlagači iz Centra za novu politiku[2] tvrde da Srbija ne treba da prizna Kosovo.

Jedan od tački predloga glasi da Kosovo dobija zakonodavnu, sudsku, izvršnu i monetarnu vlast s tim što naravno, Srbija ukoliko učini navedene “ustupke” više ne bi mogla da organizuje izbore na Kosovu. Ono što bi pak Srbi na Kosovu dobili ovim Predlogom platforme jeste formiranje saveza opština, koji ne bi bio teritorijalnog karaktera, već bi se zasnivao na što većoj samostalnosti opština sa većinskim srpskim življem koje bi se ogledalo u tome da bi pomenute opštine dobile što više nadležnosti, pre svega u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti kao i svoju policiju.

Kada je u pitanju status Kosova u međunarodnim institucijama “Sporazum između Srbije i Kosova bi se po pitanju prenosa zakonodavne samostalnosti ugledao najviše na Vestminsterski dogovor koji je britanska kruna potpisala sa Australijom, Novim Zelandom, Kanadom i Južnom Afrikom 1931. godine. Takođe, sporazum sa Kosovom bi se po pitanju uključivanja Kosova u međunarodne institucije ugledao na Osnovni sporazum između dve Nemačke a po ustavnom odnosu dve nacionalne zajednice na Ohridski i Dejtonski sporazum”.

U vezi sa samim Predlogom platforme Todorić je izjavio da “Nacionalni interes mora biti javna stvar. Zbog toga želimo da ovim papirom pokrenemo i javnost i političare da se napokon preuzme inicijativa i da u budućnosti tražimo podršku za neki naš predlog umesto da se politika orijentiše na blokiranje nečijeg drugog predloga”.[3]

Cilj, makar kako navodi list Politika, objavljivanja ovog predloga jeste zapravo pokretanje javne rasprave o pitanju budućeg statusa Kosova. Ovaj cilj, ukoliko je to zaista i bila namera, svakao je postignut, jer će ovaj Predlog platforme zbog svoje prirode sigurno pokrenuti lavinu reakcija, međutim, pre nego što zaključimo komentarom o vrednosti ovakve platforme moramo biti apsolutno objektivni jer je Todorić potpuno u pravu kada kaže da nacionalni interes mora biti javna stvar, što u zemlji čija vlast poštuje temeljne nacionalne interese, predstavlja osnovno načelo. Ali pošto politički vrh Srbije na čelu sa Borisom Tadićem najgrublje krši ovaj postulat, navedimo samo primer fantomske rezolucije o Kosovu, onda je ova inicijativa Centra za novu politiku za svaku pohvalu.

Pored toga, apsolutno je tačno da Srbija treba da zauzme daleko aktivniji pristup kada je u pitanju odbrana njenih interesa, ali Predlog platforme u ovakvoj formi ne predstavlja ništa drugo već priznanje nezavisnosti Kosova. Ukoliko bi država Srbija odustala od protivljenja uključenju Kosova u međunarodne institucije to nije ništa drugo nego prećutno priznanje a ne vidi se, na osnovu posledica koje bi neizbežno usledile, u čemu je suštinska razlika između prećutnog i javnog priznanja statusa nezavisnosti Kosova. Naravno, među analitičarima vlasti toliko hvaljeni “kompromis” sa EU na koji je Boris Tadić pristao upravo predstavlja pripremu terena za jedno takvo prećutno priznanje Kosova za koje bi aktuelna vlast imala punu podršku Brisela.

Dakle, ovaj predlog ne predstavlja Predlog platforme za dogovore između Prištine i Beograda, već predstavlja dokument o faktičkom priznanju nezavisnosti Kosova, što bi Srbe koji žive na Kosovu ostavilo u veoma nezavidnoj poziciji. Nažalost, nema sumnje da će aktuelna vlast u Srbiji pozdraviti ovakvu formu platforme koja bi joj omogućila da učini još jedan u nizu “razumnih kompromisa”.