Komentar dana | |||
Poređenjem Dejtonskog sa izdajničkim Briselskim sporazumom Vučićev režim Srbima vređa zdrav razum i prodaje "rog za sveću" |
četvrtak, 14. jun 2018. | |
Eliminacija granice između Kosova i Metohije i Albanije uz obostranu saglasnost njihovih čelnika je prvi korak u stvaranju Velike Albanije. Reakcija Beograda je bila mlaka, jalova tako da se stekao utisak da je za ovaj politički čin Beograd dao prećutnu saglasnost. Možda to i ne čudi imajući u vidu da predsednik Srbije ima srdačne odnose sa Edi Ramom, predsednikom Albanije, a čelnike samoproglašene republike Kosovo, Haradinaja i Tačija, je lično ustoličio preko svoje „Srpske liste“. Normalna reakcija Beograda bi bila da poništi integrisano upravljanje granicama između Kosova i Metohije i ostatka Srbije a klasičnu carinu i graničnu policiju iz Prištine ukloni sa administrativnih prelaza. Ovih dana u Prištini se vodi debata da se u školskim udžbenicima dopune programi u kojima bi se istakla uloga Hilari Klinton u stvaranju samoproglašene republike Kosovo. Imajući u vidu šta je sve Aleksandar Vučić uradio po pitanju kosovske nezavisnosti kada već menjaju nastavni program uz Hilari Klinton mogu da ubace i doprinos predsednika Srbije. U svakom pogledu on im je mnogo bliži nego što je Hilari. U poslednje vreme sva režimska štampa u Srbiji bavi se napadom Albanaca na sever Kosova i Metohije. Čudi, jer sve što je Priština zahtevala Aleksandar Vučić je već ispunio. Postavio je granicu između Kosova i Metohije i centralne Srbije, pogasio institucije srpske države kao što su sudstvo i policija, Kosovu dao poseban telefonski kod, omogućio prijem u Međunarodni olimpijski komitet pa se stoga postavlja pitanje zašto bi Albanci osvajali sever. ROSU policija ima nesmetan ulazak na sever Kosova i Metohije, što se potvrdilo hapšenjem srpskog ministra (direktora Kancelarije za KiM) Marka Đurića u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ako možda vlast u Beogradu ima informacije da Priština želi etnički da očisti sever KiM i protera više od 50.000 Srba onda mora to podrobno da kaže i predoči Srbima na severu Kosova i Metohije. U isto vreme treba da zatraži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN da bi se takvi napadi sprečili. To se očekuje od svake ozbiljne države. Nažalost, Srbija nije ozbiljna država jer njen predsednik kaže da on sa svojom vojskom i policijom ne sme da uđe na Kosovo i Metohiju, čak ni po cenu zaštite Srba, jer bi tako zaratio sa NATO paktom. To je svojevrsna poruka Albancima da Srbe mogu da napadaju i proteruju u nedogled a da Srbija neće smeti da odgovori.
Predsednik Srbije pokušava da Dejtonski sporazum stavi u istu ravan sa njegovim izdajničkim Briselskim sporazumom. To se kosi sa zdravom logikom jer su Srbi Dejtonskim sporazumom dobili 49 % teritorije BiH ili 26,000 kvadratnih kilometara dok je Briselskim sporazumom Srbija Albancima predala 16% svoje teritorije odnosno 10.700 kvadratnih kilometara. Uopšteno gledajući predsednik Srbije se trudi da, pomalo gebelsovskim metodama, izdaju na Kosovu i Metohiji proglasi za pobedu logikom da sto puta ponovljena laž postaje istina. Iz tog razloga su svakodnevne konferencije za štampu Aleksandra Vučića gde on verbalnim onanisanjem pokušava da građanima Srbije proda „rog za sveću“ ili po narodnoj poslovici „kilo za tri frtalja“. Na stranu što su te konferencije za štampu po sadržaju primitivne, uvredljive, pljuvačke i nedostojne jednog državnika. Posebno pada u oči da bez imalo stida i srama sve druge naziva lopovima zaboravljajući pritom da je pre skorog vremena gospodin Milan Stamatović predsednik opštine Čajetina optužio njega i njegovog brata Andreja da su proslavili zgrtanje prve milijarde evra. Kabinet predsednika takvu informaciju nikada nije demantovao. Srbi sa Kosova i Metohije boje se da su postali taoci korupcije porodice Vučić koje Zapad ucenjuje tako što od predsednika Srbije traži da preda južnu srpsku pokrajinu da bi oni zauzvrat ćutali o nelegalnim i mutnim poslovima predsednika i njegove bratije. |