Коментар дана | |||
Поређењем Дејтонског са издајничким Бриселским споразумом Вучићев режим Србима вређа здрав разум и продаје "рог за свећу" |
четвртак, 14. јун 2018. | |
Елиминација границе између Косова и Метохије и Албаније уз обострану сагласност њихових челника је први корак у стварању Велике Албаније. Реакција Београда је била млака, јалова тако да се стекао утисак да је за овај политички чин Београд дао прећутну сагласност. Можда то и не чуди имајући у виду да председник Србије има срдачне односе са Еди Рамом, председником Албаније, а челнике самопроглашене републике Косово, Харадинаја и Тачија, је лично устоличио преко своје „Српске листе“. Нормална реакција Београда би била да поништи интегрисано управљање границама између Косова и Метохије и остатка Србије а класичну царину и граничну полицију из Приштине уклони са административних прелаза. Ових дана у Приштини се води дебата да се у школским уџбеницима допуне програми у којима би се истакла улога Хилари Клинтон у стварању самопроглашене републике Косово. Имајући у виду шта је све Александар Вучић урадио по питању косовске независности када већ мењају наставни програм уз Хилари Клинтон могу да убаце и допринос председника Србије. У сваком погледу он им је много ближи него што је Хилари. У последње време сва режимска штампа у Србији бави се нападом Албанаца на север Косова и Метохије. Чуди, јер све што је Приштина захтевала Александар Вучић је већ испунио. Поставио је границу између Косова и Метохије и централне Србије, погасио институције српске државе као што су судство и полиција, Косову дао посебан телефонски код, омогућио пријем у Међународни олимпијски комитет па се стога поставља питање зашто би Албанци освајали север. РОСУ полиција има несметан улазак на север Косова и Метохије, што се потврдило хапшењем српског министра (директора Канцеларије за КиМ) Марка Ђурића у северном делу Косовске Митровице. Ако можда власт у Београду има информације да Приштина жели етнички да очисти север КиМ и протера више од 50.000 Срба онда мора то подробно да каже и предочи Србима на северу Косова и Метохије. У исто време треба да затражи хитну седницу Савета безбедности УН да би се такви напади спречили. То се очекује од сваке озбиљне државе. Нажалост, Србија није озбиљна држава јер њен председник каже да он са својом војском и полицијом не сме да уђе на Косово и Метохију, чак ни по цену заштите Срба, јер би тако заратио са НАТО пактом. То је својеврсна порука Албанцима да Србе могу да нападају и протерују у недоглед а да Србија неће смети да одговори.
Председник Србије покушава да Дејтонски споразум стави у исту раван са његовим издајничким Бриселским споразумом. То се коси са здравом логиком јер су Срби Дејтонским споразумом добили 49 % територије БиХ или 26,000 квадратних километара док је Бриселским споразумом Србија Албанцима предала 16% своје територије односно 10.700 квадратних километара. Уопштено гледајући председник Србије се труди да, помало гебелсовским методама, издају на Косову и Метохији прогласи за победу логиком да сто пута поновљена лаж постаје истина. Из тог разлога су свакодневне конференције за штампу Александра Вучића где он вербалним онанисањем покушава да грађанима Србије прода „рог за свећу“ или по народној пословици „кило за три фртаља“. На страну што су те конференције за штампу по садржају примитивне, увредљиве, пљувачке и недостојне једног државника. Посебно пада у очи да без имало стида и срама све друге назива лоповима заборављајући притом да је пре скорог времена господин Милан Стаматовић председник општине Чајетина оптужио њега и његовог брата Андреја да су прославили згртање прве милијарде евра. Кабинет председника такву информацију никада није демантовао. Срби са Косова и Метохије боје се да су постали таоци корупције породице Вучић које Запад уцењује тако што од председника Србије тражи да преда јужну српску покрајину да би они заузврат ћутали о нелегалним и мутним пословима председника и његове братије. |