Poplave i MMF

Najveću štetu za privredni rast Srbija trpi zbog toga što nema svoju monetarnu politiku. Formalno ima, ali sve je pod kontrolom MMF-a. I kada su zakoni u pitanju i politika Narodne banke Srbije i operativno-kadrovski. Sve. Može guverner da se menja, ali ne može da se bira politika koju NBS vodi.

Kada to kažem, najveći broj ljudi nema pojma o čemu govorim. Naravno da ne razumeju zato što se bave drugim stvarima. A moderni kolonizatori na to i računaju: mali broj ljudi shvata kako mi vladamo Srbijom (i, naravno, ne samo Srbijom i ne samo putem monetarne politike), a i kad razumeju, dok nekom objasne - prošao voz.

E sada ću pokazati na primeru zaštite od poplava šta bi značilo kada bismo zaista vodili sopstvenu monetarnu politiku.

1. Zašto nema potrebnih ustava, nasipa, brana, očišćenih rečnih korita, meliorizacionih sistema itd? Zato što nema para.

2. Zašto nema para? Zato što je privreda slaba i ne bi mogla da izdrži poreze, takse ili akcize iz kojih bi se radovi na zaštiti od polava finansirali, a ne smemo da imamo veći budžetski deficit.

3. Zašto ne možemo da imamo uvećan budžetski deficit za finansiranje zaštite od poplava, tako da on u jednoj godini po tom osnovu poraste za 12 odsto? Zato što ne možemo da se dalje zadužujemo u valuti (evro ili dolar) jer nećemo imati odakle posle to da vratimo. A pošto to znaju i poverioci, dodatni problem je u tome da bi kamata na takvo zaduženje bila visoka.

4. Zašto se zadužujemo u valuti kada skoro sve što nam je potrebno za izvođenje radova za zaštitu od poplava plaćamo u dinarima? Zato što bi komercijalne banke u Srbiji (strane drže 80% tržišta) tražile veoma visoke kamate za finansiranje u dinarima, a onda bi ostalo mnogo manje za finansiranje privrede i građana, pa bi te kamate veoma porasle.

5. Zašto se Republika Srbija ne zaduži direktno kod Narodne banke Srbije? Zto što je to zakonom zabranjeno. Pa šta, promenimo zakon. Ne može, ne daju MMF, EU, SAD, ECB (Evropska centralna banka), EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj), EIB (Evropska investiciona banka), SB (Svetska banka) itd.. Namerno ih sve nabrajam pošto se Vučić hvali njihovom podrškom.

6. I onda nema para, poplave neprekidno nanose ogromne štete, mnogo veće nego što je potrebno za izgradnju zaštitnih objekata, gube se ili su ugroženi ljudski životi, opasnost od zaraze je stalno prisutna, deca se smrzavaju, ne idu u škole itd.

Ukratko, poplava može, a zaštita od poplave ne može. To je MMF.

7. A sad evo šta bi normalna država, a to znači ona koja nije neokolonijalizovana, uradila da spreči (smanji) dejstvo poplava:

a) Srbija izda dinarske obveznice na 120 milijardi dinara sa 0,5 odsto godišnje kamate, sa dospećem na 20 godina i sa periodom u kome se ne naplaćuje kamata od pet godina.

b) Narodna banka Srbije kupi te obveznice štampanjem para. Bez zaduživanja.

v) Država pokrene sveobuhvatne radove na zaštiti od poplava. Angažuje se celokupna operativa koja postoji i zaposli se veliki broj ljudi. Pošto nije „strani kredit“, kriterijume za dobijanje poslova postavimo tako da ih dobiju naši izvođači.

g) Privreda živne, ljudi koji su sada zaposleni plate svoje račune, podigne se naplata poreza i doprinosa, pa zdravstvo i penzioni fond treba manje dotirati iz budžeta, podigne se standard građana, poraste BDP. I, naravno, nema više teških posledica poplava.

d) Za period od 20 godina, kada dug dospeva na naplatu, vodi se politika inflacije od oko 8 odsto. Stabilno, jer je predvidivost inflacije mnogo važnija od njene stope. Po tom osnovu, kada dođe na naplatu dug je sa sadašnjih milijardu evra (dolara) pao na 200 miliona.

Drugim rečima, danas smo postigli sve efekte od milijarde, a buduće generacije će platiti samo jednu petinu današnjeg dobitka, a istovremeno smo uštedeli nekoliko milijardi evra na ime manjih šteta od poplava u dvadeset godina.

Kada oduzme te dve cifre (jedna milijarda izvedeni radovi + pet milijardi ušteda jer nema poplava- 200 milona evra na ime plaćanja duga) ukupna korist za Srbiju je 5,8 milijardi evra! Zato je sopstvena monetarna politika od najveće važnosti za svaku zemlju.

8. Pa dobro, ali šta ne valja u ovom modelu? Ništa, osim što bi Srbija mogla tim putem polako da stane na svoje noge, a to je osnovni razlog zašto moramo da trpimo poplave.

9. Na kraju, da li to rade druge centralne banke kada je to toliko povoljno i za građane i za ekonomiju? Naravno. Najveći kupac obveznica SAD su Federalne rezerve (sistem koji ima ulogu centralne banke u SAD). Više i od Kine (to, naravno, varira, ali je oko nivoa zbira Kine i Japana, kao najvećih poverilaca). Evropska centralna banka mesečno kupuje obveznice samo po jednom instrumentu u visini od 60 milijardi evra mesečno. Štampa pare i kupuje obveznice. Isto rade i u Japanu i Britaniji.

Ali zašto oni mogu, a nama to isto ne daju? Zato što je razlika ogromna: oni su kolonizatori, a mi smo kolonija.

10. Molim da sve ovo imate u vidu kada slušate Vučića o tome šta je urađeno, šta će biti urađeno, kako će se pomoći, kako ćemo sve pare koje imamo potrošiti za zbrinjavanje ljudi, kako će se pooštriti pitanje odgovornosti itd. Samo nećemo ni za milimetra pružiti otpor MMF-u.

U prevodu, mi ćemo potpuno prihvatiti da budemo plavljeni iznova i iznova, ali se suprotstaviti MMF-u nećemo jer bi to bilo vraćanje u srednji vek. A i hvale nas, a to onda znači hvale Vučića.

Oko tih pohvala, ne znam šta je vaša prva pomisao kada to čujete - verovatno se stidite, ali je moja asocijacija da je Vučić mnogo... ponosan.