Pokret nesvrstanih: juče, danas, sutra

U ponedeljak, 5. septembra, počeo je dvodnevni samit Pokreta nesvrstanih koji je okupio ministre 113 zemalja i, po rečima ministra Jeremića, to je po broju delegacija drugi skup u svetu ove godine. Mnogo šta se dogodilo i u svetu i kod nas od osnivanja ovog pokreta. Nestala je blokovska podela sveta, nastupio je jednopolarni poredak na čelu sa SAD i NATO paktom koji su na sebe primili zadatak da bombarduju neke zemlje članice Pokreta, između ostalog i Srbiju, koja je u okviru bivše SFRJ bila jedan od osnivača ovog pokreta, na čelu sa Josipom Brozom Titom. Ukoliko ozbiljno analiziramo geostratešku i geopolitičku situaciju u svetu, na pomolu je nova podela, koja će, čini se, rezultirati novim unilateralnim poretkom, a za sve to vreme Pokret nesvrstanih zemalja je makar kao ideja i u načelu opstao.

„Aveti“ prošlosti

Mnogi građani Srbije, odnosno tzv. drugosrbijanci, smatraju da je ovakav samit relikt jednih davno zaboravljenih vremena koja treba da ostanu iza nas u prašnjavim podrumima istorije. Budućnost Srbije, smatraju oni, isključivo je usmerena i pripada Zapadu, što je ogromna greška, ali krenimo redom. Najpre ćemo se podsetiti nekih činjenica koje su vezane za sam pokret. On je osnovan 1956. godine na brionskom sastanku, kome su prisustvovali predsednici Jugoslavije Josip Broz, Egipta Naser Gamal Abdel i indijski državnik Nehru DŽavaharlal „koji je dugo godina bio predsednik indijskog nacionalnog kongresa i prvi predsednikvVlade nezavisne Indije“[1]. Pokret nesvrstanih čine gotovo dve trećine članica Ujedinjenih nacija i više od polovine svetske populacije.

Prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u Beogradu u septembru 1961. godine, i za njeno održavanje velika zasluga pripada Josipu Brozu. Konferenciji i samom osnivanju Pokreta nesvrstanih prethodio je sastanak u indonežanskom gradu Bandungu 1955. godine na kojem je učestvovalo 29 zemalja, uključujući Kinu i Japan. Značajnu ulogu u formiranju pokreta odigrali su i prvi predsednik Indonezije Sukarn, koji se borio za nezavisnost Indonezije od Holandije i koji je bio jedan od inicijatora sazivanja pomenute Bandunške konferencije 1955. i prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, i Kvame Nkrumah, koji se smatra jednim od najuticajnijih afričkih lidera. Nkrumah je zastupao ideju panafrikanizma i mirne koegzistencije. Sa vlasti je zbačen 1966. godine u vojnom puču, iza koga je stajala CIA.

Ideja koja je bila temelj Pokreta nesvrstanosti jeste mirna koegzistencija među narodima i državama sveta, odnosno “nesvrstanost kao pokret i politika u međunarodnim odnosima čiji je cilj ostvarenje mira i međunarodne saradnje i oslobođenje sveta od vojno-političkih blokova i podeljenosti po bilo kom osnovu, odnosno stvaranje novog i pravičnog međunarodnog, privrednog, društvenog i političkog poretka i onemogućavanje politike sile”.[2]

Ne smemo da zaboravimo da je samo postojanje blokovske podele sveta na prvom mestu i iniciralo nastanak Pokreta nesvrstanih i da su mnoge zemlje članice pokreta blisko vojno sarađivale sa zemljama koje su pripadale suprotstavljenim blokovima. Navedimo samo primer Kube i njenu saradnju sa SSSR-om, odnosno Varšavskim paktom, dok su druge zemlje Latinske Amerike blisko sarađivale sa SAD, odnosno NATO paktom. Tokom čitavog postojanja Pokret nesvrstanih je balansirao između dva pomenuta bloka, trudeći se da koliko-toliko očuva svoju neutralnost uprkos invazijama blokovskih sila, SAD u slučaju Vijetnama i SSSR-a u slučaju Avganistana.

“Aveti” sadašnjosti

Pedesetogodišnjica samita održava se u potpuno izmenjenoj geopolitičkoj situaciji u svetu. Naime, svet više ne karakterišu dva suprotstavljena bloka, već u geopolitičkom smislu postoji samo NATO pakt sa izraženom vojnom supremacijom SAD. Jugoslavija je nakon izbijanja građanskog rata 1991. godine faktički izbačena iz Pokreta, odnosno, prema rečima Predraga Simića: “mi smo se 1991. godine našli u situaciji da Jugoslavija dobije 'pravnu stolicu', odnosno da bude isključena iz  Pokreta nesvrstanih”.[3] Uprkos tome što je padom Berlinskog zida i Varšavskog pakta prestao da važi multipolarni poredak, članice Pokreta nesvrstanih su nastojale da opstanu u takvom svetu i u takvoj konstelaciji snaga.

Samit u Beogradu će mnogo značiti Srbiji pre svega po pitanju Kosova i trgovinske saradnje sa zemljama članicama i posmatračima ovog pokreta. Ministar Jeremić rekao je da Srbija ne obnavlja veze sa Pokretom nesvrstanih zbog nostalgije prema prohujalim vremenima, već zato što čvrsto veruje u činjenicu da se do međunarodne stabilnosti i prosperiteta za sve može doći samo ukoliko se uvažava mišljenje većine u jednoj svetskoj porodici nacija. On je tom prilikom izjavio sledeće: “Decenijama smo aktivno i dosledno podržavali antikolonijalizam i borbu za nacionalno oslobođenje velikog broja država članica Pokreta nesvrstanih. Takođe smo dali više milijardi dolara pomoći za naše nesvrstane prijatelje”.[4]

B92 je preneo stav američke administracije da su pojedine zemlje koje predstavljaju “osovine zla” takođe učestvovale na ovom samitu. Kada govorimo o tzv. osovinama zla i o avetima sadašnjosti, moramo da pomenemo činjenicu da je Srbija danas kao zemlja posmatrač u Pokretu nesvrstanih duboko podeljena i da se njena spoljna politika nalazi na oštrici noža. Pitanje je samo na koju će stranu njena politika prevagnuti. Javnost u Srbiji je takođe, nažalost, duboko podeljena možda više nego ikada između onih koji jedino u SAD i Zapadu vide izlaz i svetlu budućnost Srbije i onih koji smatraju da je izlaz na istoku i u saradnji sa Rusijom i Kinom pre svega. Postoji i treća grupa, koja je, doduše, daleko najmanja i koja smatra da je potrebno sarađivati sa celim svetom jer Srbija na međunarodnoj sceni drugačije ne može opstati. To bi bila i zvanična politika ministra Jeremića iako se u Vladi Srbije mogu naslutiti i neke sasvim drugačije orijentacije. Paradoksalnu činjenicu predstavlja to što se ove godine u istom gradu koji je domaćin ministrima Pokreta nesvrstanih u junu mesecu održao i vojni samit zemalja NATO pakta!

Ta činjenica ne samo da duboko ilustruje šizofrenu spoljnu politiku Srbije, već i duboku i iskonsku podeljenost između tzv. dve Srbije. Međutim, mi smo preokupirani potpuno pogrešnom vizijom budućnosti naše zemlje. Potrebno je da shvatimo da su zbivanja u svetu ciklična i da se smenjuju poput godišnjih doba. Gde je tu naše mesto i mesto Pokreta nesvrstanih? Danas najveću avet predstavljaju SAD i NATO pakt kao jedini stubovi sile koji predstavljaju primer apsolutnog nepoštovanja svih onih lepih ideala koje smo već gore naveli. Ali uprkos tome što je današnji svet, a naročito kraj prošlog i početak ovog veka obeležen apsolutnom supremacijom jedine svetske sile, neki novi vetrovi duvaju i to pre svega sa istočne hemisfere.

“Aveti” budućnosti

Kao što smo pomenuli, u svetu se polako osećaju promene i kraj dominacije do sada jedine svetske velesile. To pre svega možemo da dokažemo u kontekstu finansijske moći koja za sobom automatski povlači i vojnu moć. Uzmimo za primer Kinu, koja je zemlja posmatrač Pokreta nesvrstanih i zasad se, kao po običaju, mudro drži po strani kada su otvoreni konflikti u pitanju. Međutim, zemlje BRIK-a, koje predstavljaju više od trećine svetske populacije, naime, Brazil, Rusija, Indija i Kina uprkos nesuglasicama koje su uglavnom izražene između Indije i Kine, što SAD pokušavaju da iskoriste preko Pakistana, predstavljaju začetak novog svetskog poretka. Čini se da će se zemlje članice Pokreta nesvrstanih ponovo naći u sličnoj poziciji u kojoj su se našle pre pada Berlinskog zida.

Međutim, čini se da se svet kreće ka multipolarnom poretku upravo zahvaljujući pomenutim zemljama BRIK-a, koji će se umnogome razlikovati od sveta i političke klime koja je preovladavala tokom pedesetih, šezdesetih, pa sve do devedesetih godina. Ipak, čini se da će se svet ponovo okrenuti unipolarnom poretku kada Kina bude razvila svoje pune potencijale kada je u pitanju vojna i finansijska moć. Da li će Kina predstavljati avet budućnosti po zemlje Pokreta nesvrstanih? Teško je prognozirati, ali sigurno je da će Pokret nesvrstanih i dalje opstati na svojim idealima na kojima je i osnovan jer će drvo mira koje je juče zasađeno sigurno simbolizovati nove odnose na svetskoj međunarodnoj sceni koji isključuju jednostranu upotrebu sile. Do novog stabla mira u parku prijateljstva, želimo sreću Pokretu nesvrstanih u suočavanju sa budućim izazovima. A što se Srbije tiče, ona će morati da se opredeli za saradnju sa svima ukoliko želi da opstane sa svetskoj političkoj sceni, ali mora da ima u vidu nove vetrove koji duvaju sa istoka i da svoj spoljnopolitički kurs postepeno usmerava u njihovom pravcu. Do viđenja za 50 godina, do novog samita Pokreta nesvrstanih.