Писмо Војиславу Коштуници

Поштовани бивши Председниче,

Пре неколико дана навршило се шест година од убиства Слободана Милошевића, изабраног два пута на демократским изборима за председника Србије и председника СР Југославије, у Хашком трибуналу. Сматрам да је последњи час да пред грађане Србије изађете са пуном истином о Вашој великој победи над овим човеком. Иако је и Петог октобра Србија знала да на изборима нисте победили, поверовала је да ће је нахранити Ваши западни пријатељи – баш као што су напунили џепове вашим петооктобарским саборцима. Поверовала је несрећна Србија да су Косово и Црна Гора демократска питања, на која ћете, Ви и Ваши пријатељи, дати боље и правилније одговоре.

Последњи је тренутак да, пред могућу нову изборну катастрофу у Србији, изађете са јасним одговорима на следећа питања:

- Колико сте тачно гласова освојили на изборима 2000?

- Шта се, из последњег обраћања председника Милошевића народу, у погледу његове будућности у Вашој демократији није остварило?

- Који Ваши саборци су били плаћени из иностранства да сруше и баце на колена непослушну Србију (макар и да нису знали да је то крајњи циљ)?

- Шта су САД и ЕУ од Вас тражили за време док сте били председник СР Југославије?

- Колико још младих и образованих треба да се исели из Србије да би она, распамећена и обогаљена, била по мери ЕУ (подсећам Вас да је један од главних аргумената против бивше власти био тај да не ствара шансе младима и да се они због тога исељавају)?

- Ко Вам даје право да (накнадном памећу) лежерно и без шире мобилизације интелектуалаца, патриота – па и већине грађана Србије – откривате да је Србија изнад свих нас, па и изнад магле у виду ЕУ?

Сваки је грађанин Србије свестан тога, али на трулој политичкој сцени Србије нема више ни поштења, ни снаге, ни воље – а Бога ми – ни новца да се поверује да постоји крај суноврата у који сте нас повели. Хтели Ви да признате или не – и Ви сте својевремено играли у колу званом ЕУ, демократија, инвестиције и остале глупости.

Треба да народу искрено кажете када сте схватили да је окупација и разбијање Србије степеница ка покушају опкољавања Русије.

Треба да се извините народу што сте дозволили да ваш претходник буде сахрањен у дворишту своје куће, а не, како доликује изабраном председнику, у алеји Великана.

Треба да се извините што сте наивно поверовали да нам они који вас финансирају желе добро, што сте веровали да су питања Црне Горе и Косова демократска а не важна геостратешка питања западних сила и Америке.

Треба да објасните свима онима који ће гласати за Вас (међу њима сам вероватно и ја!) шта су, по Вашем мишљењу, стварни витални интереси Србије и њених грађана.

Све то треба да кажете искрено, у очи, сваком Србину, и то без позивања на Вашу књигу "Зашто Србија а не Европска унија". Та је књига можда имала смисла 2000, а сада треба да положите рачуне да бисмо Вам у будућности веровали.