Okitimo Jelka

Eh da mi je neko pričao da ću se pod stare dane baciti u ovako duboko razmišljanje ne bih mu verovao. Odaću tajnu: na ovo me je naterao Jelko Kacin, neko koga, između ostalog, krasi i titula „Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju“. Baš nobl!

Ko je Jelko Kacin? Relativno krepki birokrata kome je ostalo još desetak godina do evropske penzije, sa relativno dosadnom biografijom osim jednog ključnog momenta. Naime, Jelko Kacin se evropskoj birokratiji preporučio u jednom vrlo važnom trenutku, na samom početku raspada SFRJ. Godine 1991, u kampanji streljanja golobradih vojnika JNA, koji su se nalazili na odsluženju redovnog vojnog roka u Sloveniji, Jelko je bio ni manje ni više nego ministar informisanja (nešto što je Gebels bio nekada u Nemačkoj).

Svima nama koji pamtimo kakvu je ulogu imala propaganda u ratovima na prostorima SFRJ jasno je da Jelko nije „mačji kašalj“. Da je Jelko zapravo neko iz prvog ešalona autora nebulozne satanizovane slike o Srbima, koja se devedesetih plasirala svetu, a koja se evo ni posle 20 godina ne može izbistriti. Dakle štetočina par excellence.

Elem, možda je Jelko izvestilac EU za Srbiju, ali je za politički pismene on mnogo više izvestilac Srbiji za EU. Njegov rad nama mnogo otkriva o stvarnim namerama EU prema Srbiji. Uloga izvestioca je nešto slično ulozi mentora, koji treba da pomogne nekoj zemlji da se približi EU. Da li Jelko to radi? Ma ne! On radi upravo suprotno, on se svojski trudi da Srbiju drži podalje od EU integracija, a EU se njegov rad dopada. Dakle namera EU prema Srbiji je jasna. Što možda i nije tako loše. Zadržimo se samo na najsvežijem incidentu.

Da se vratim na početak, i objasnim zašto me je Jelko bacio u razmišljanje.

U intervju Radio-televiziji Vojvodine (važno je znati kome je intervju dat, i to baš sad) Kacin je između ostalog rekao da: „Evropa traži od Srbije da prestane daviti sebe i svoje susede“ (sic)! Ne kaže se kog suseda najviše, nego sve od reda.

Da li misli na Hrvatsku? Pa Hrvatska u HH veku jedino što je uspešno radila je genocid nad Srbima, zaključno sa Olujom 1995. Srbija Hrvatsku može daviti jedino ako joj (Hrvatskoj) savest proradi, pa počne da je grize, a što se neće uskoro desiti. Da li misli na BJRM? Pa tamo i ono malo Srba u skopskoj Crnoj Gori menja prezimena na -ski, kako bi mogli da se uključe u život. Uostalom, ta država se sama od sebe raspada na dva dela, bez ikakvog uticaja Srbije. Da li misli na Crnu Goru? Tek nju Srbija ne davi osim ako ne misli na milion turista koji provode godišnji odmor tamo. Pre bi se moglo obrnuto reći, da je srpsko ime tamo zabranjeno. Ako misli na Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku – loše misli. Ako misli na BiH, pa tamo ako ko koga davi, dave Muslimani Hrvate, čiji broj drastično opada. Srbija svakako ne!

Pa na koje onda susede Jelko misli? Da možda nije to "odvalio" tek onako? Ne verujem da se tako iskusnom liscu olako dešavaju „odvale“. Sijalica!!! Jelko je mislio na Kosovo! Neko će reći: „ali govorio je o susedima u množini“. Razume se, Kosovo podrazumeva i Vojvodinu, i Rašku, i mnogo toga drugog što nije vezano (samo) za teritoriju. Ne mislite valjda da su u Jelkovoj glavi to delovi naše zemlje?! Jok! Zato je i dao intervju tamo gde je dao i u vreme u koje je dao.

Pa ako Jelko misli da je Kosovo sused Srbiji, srećan mu put. Ako to misli za Vojvodinu ili Rašku, još mu srećniji bio. Srbija nije državu dobila na poklon kao neki , već je sabljom stvarala. Mali je Jelko igrač da to poništi.

Davi li Srbija koga? Verovatno davi samu sebe, ali to svakako nije ono na šta Jelko misli. Ono što Jelko misli, a što se vrlo dobro vidi po onome što radi, jeste veoma daleko od naših nacionalnih i državnih interesa. Jelko se godinama već smuca po Srbiji, sastajući se sa njenim predstavncima, vidimo ovih dana da je počeo da se aktivno upliće i u poslovanja nekih firmi u Vojvodini. Bivša vlast ga je radosno dočekivala godinama, iako je svaki njegov dolazak bio šamar ovom narodu.

Hoće li ga i kako nova vlast dočekivati? Po svemu sudeći, hoće ili mora. Izvestilac je u neku ruku i sudija. Od oka se vidi kakva će nam presuda biti ako nam ovakav sudija bude sudio. Ne treba tu neka stručnost. Postavlja se pitanje, ako jedan zonski ligaš može da zahteva izuzeće nekog sudije, pred neku važnu utakmicu u Krnjači, po čemu država Srbija ne može da iznese pred EU svoje nepoverenje u Jelka? Pa neka EU vrši pritisak da nam dodeli sudiju koga unapred diskvalifikujemo. Nema problema, ali mi smo svoje rekli. Šta je to što nas tera na politički mazohizam da i dalje pristajemo na sud sudije koji je nama nenaklonjen? Zar nas ne upozoravaju barem životi nevino stradale dece u Sloveniji 1991?

Šta je još potrebno – da se zahvalimo Jelku, da mu spakujemo čuturu ljute i poželimo srećan put? Zar je moguće da naša vlast veruje da će doći do takve Jelkove metamorfoze, poput ružnog pačeta, pa da ćemo mu jednoga dana biti zahvalni što nas je za ručicu uveo u evropski raj, kada ćemo svi biti bogati, visoki, lepi i plavi? Da li je moguće da u takvu metamorfozu poveruju potomci naroda koji je upravo za ovakve prilike i lica iskovao mudrost: Zlo govedo – june dovijeka!