"Njihovi" i "naši" tajkuni

Slobodan Radulović, nekadašnji direktor C marketa, nedavno se našao u pritvoru Beogradu, povodom osude za korupciju prilikom prodaje ovog lanca trgovina. Tako je pala još jedna krupna zverka, koja je godinama izmicala domaćem pravosuđu, iako će teško bolesni Radulović teško dočekati da odsluži svoju kaznu. 

Verovatno se zato razmišlja da mu se da status zaštićenog svedoka, pod pretpostavkom da je za pravdu bolje da se umirući čovek iskoristi za kompletiranje slučaja protiv Miroslava Miškovića, a čak možda i protiv Vojislava Koštunice, pošto je sporna transakcija obavljena za vreme njegovog mandata kao predsednika Vlade.

U Srbiji, u kojoj su zacarili kriminalci i lopovi svih vrsta, hapšenje bilo koga od nekadašnjih moćnika je svakako dobra vest. Svako ko je doprineo uništavanju Srbije treba da odgovara, i svaki sudski proces je korak bliže sređivanju stanja u državi i doprinos borbi protiv kriminala. Ipak, ni ovo hapšenje ne može da nas uveri da se pravda u Srbiji i dalje ne deli selektivno, a da stradaju uglavnom oni koji iz nekog razloga nisu našli zajednički jezik sa novim režimom.

Najbolji primer za to je Miroslav Mišković, jer dok se oko njega plete mreža, drugi dobijaju priliku da se izvuku, poput  Vojina Lazarevića, jednog od najvećih trgovaca strujom i vlasnika Rudnap grupe, protiv koga je  u junu 2013. godine podneta krivična prijava, zbog sumnji za zloupotrebe u energetskom sektoru.[1]

Prijava je tada podneta i protiv Vuka Hamovića i dvojice direktora iz EPS-a. Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović je tada saopštila da su njihovi poslovi sa EPS-om išli na štetu države, dok  je taj slučaj godinama stajao u fioci, zbog zaštite tadašnjeg političkog vrha. Naime, krivična prijava protiv četiri visoka funkcionera EPS-a zbog štetnih ugovora s kompanijama Hamovića i Lazarevića bila je podneta i u julu 2007, u kojoj je bilo navedeno da je država u tim sumljivim poslovima oštećena za čak 978 miliona dinara, ali od toga zatim nije bilo ništa.

Vojin Lazarević i Vuk Hamović

Strujnim kriminalom se još 2004. bavio i Anketni odbor Skupštine Srbije, na čijem je čelu bio Aleksandar Vučić, koji je tvrdio da je tada država oštećena za 150 miliona evra. Vuk Hamović je tada Vučića nazvao cirkuzantom i zajedno sa Lazarevićem protiv njega podneo krivičnu prijavu, ali Anketni odbor nije usvojio zajednički izveštaj, zbog, kako je naveo Vučić, kontrole "energetske mafije" nad dobrim delom srpskih političara.

Miroslav Mišković

Jake veze prvenstveno Lazarevića sa političarima odavno nisu tajna, a on se ranije pominjao u slučaju nikad razrešene afere interventnog uvoza 80.000 tona sirijske nafte lošeg kvaliteta, koju je NIS po barelu plaćao oko tri dolara više od cene na svetskom tržištu, kada je država oštećena za više od 2,5 miliona evra. Savet za borbu protiv korupcije je ukazivao i na njihovu važnu ulogu u aferi oko Nacionalne štedionice, a kada je prošle godine ponovo podneta prijava, ministarka Mihajlović je istakla da je sramota šta je urađeno u energetskom sektoru zahvaljujući političkim spregama dva biznismena i stopiranju istraga po nalozima iz vrha prethodnih vlasti.

Ministarka je tada rekla da je "strujna pljačka" jedna od najvećih u modernoj srpskoj istoriji, pa kada su optužbe toliko teške i ozbiljne, a moć i ministarke i Aleksandra Vučića u međuvremenu jako porasla, bilo je očekivano i da će u borbi protiv korupcije i poslovi "energetske mafije" konačno biti rasvetljeni, ili makar optužbe biti razjašnjene. No umesto toga, nedavnoj  je objavljeno kompaniji Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata preuzima 51 odsto vlasništva u Lazarevićevom preduzeću "Rudnap agrar".

Šta se u međuvremenu desilo – malo ko zna. Vesti u medijima su bile prilično šture, a nama ostaje samo da nagađamo -  da li je Lazarević, inače trenutno u velikim dugovima, kao i većina srpskih tajkuna, prodao deo svoje kompanije samo da bi vratio deo dugova? Ili je ovim poslom platio svoju slobodu, i šta se dešava sa krivičnom prijavom o kojoj sada niko ništa ne govori?

Otkuda da se sad pojavi baš Al-Dahra? Da li je transakcija obavljena da bi se zadovoljili Arapi iz UAE, kojima je po svemu sudeći propao ranije najavljivani veliki posao, pa su kao alternativno rešenje dobili polovinu jednog od najsavremenijih poljoprivrednih gazdinstava u Evropi?  

Pitanja se ređaju, odgovora nema. Da li je to borba protiv kriminala koja nam je obećana, ili smo svedoci borbe klanova za novu raspodelu plena? Znamo ko može da nam da odgovore. Ali ne znamo zašto ti koji znaju, sada ćute kao zaliveni.