NATO se sprema za opšti rat sa Rusijom?

„Štab Narodne vojske je izneo podatke o gubicima kijevskih snaga za period od 1. avgusta do 1. septembra 2014. godine. Tokom žestokih borbi u Luganskoj i Donjeckoj narodnoj republici Narodna vojska je oborila 14 aviona, 10 dronova, izbačeno je iz stroja do 180 raketnih lansera i drugih artiljerijskih sredstava, 220 tenkova, više od 480 BMP i oklopnih vozila i 749 motornih vozila. Kao rezultat artiljerijskih udara uništeno je 76 skladišta municije, goriva i raznih vrsta materijalnih resursa.  Ubijeno je i ranjeno do 3000 vojnika kijevskih snaga, navodi se u izveštaju štaba Narodne vojske“.[1]

U međuvremenu, NATO pakt kao da se sprema za opšti rat sa Rusijom. Izjave čelnika NATO samo dolivaju ulje na vatru. NATO čelnici stalno optužuju Moskvu da aktivno pomaže pobunjenike u Ukrajini i da im šalje oružje, kao i vojnike, mada nikakvog dokaza nemaju. Amerika i NATO sve više koriste krizu u Ukrajini da bi na ruskim granicama stacionirali sve više trupa. Obama je prilikom posete baltičkim zemljama izjavio: "Neka Rusija i ne pomišlja da napadne Istočnu Evropu".

Barak Obama sve više preti Rusiji, ali ni Rusija ne ostaje dužna. Naime, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je Obamina fiks ideja to što navodno Rusija ima desktruktivnu ulogu u Ukrajini.[2] Prvi agresivni akt NATO pakta prema Rusiji jeste vežba „Hitri trozubac“, koja će se održati sredinom meseca na zapadu Ukrajine. U vežbi će učestvovati hiljadu vojnika NATO i drugih zemalja. Amerika će poslati 200 svojih vojnika.

Vojni ekspert, general pukovnik Leonid Ivašov smatra da će ova vežba biti provokacija za Rusiju. Ne održava se vojna vežba u ratom zahvaćenoj zemlji, a da pri tome ne nosi poruku najvećem neprijatelju NATO - Rusiji. Ovim postupkom Zapad je izgubio svako moralno pravo da Rusiju naziva „agresorom“ jer bi Rusija vrlo lako tu vežbu mogla da protumači kao pretnju po njenu bezbednost. Možemo se zapitati ko je sada agresor.

I dok NATO dovlači sve više naoružanja u zemlje istočne Evrope, retorika obe strane postaje sve oštrija. Rumunija je dozvolila NATO paktu da na njenoj teritoriji razmesti avione, Poljska je ranije ustupila svoje baze američkim trupama i avionima. Jasno je da je ovo postao otvoreni sukob NATO, na čelu sa Amerikom, i Rusije oko kontrole nad strateški i geopolitički važnom Ukrajinom. Možemo spekulisati o scenarijima, ali otvoreni sukob se ne može isključiti kao opcija. Obe strane već drže prst na obaraču.

Bez obzira na to kako se situacija u Ukrajini bude odvijala, NATO i SAD, kao i EU, neće tako lako prepustiti Ukrajinu ruskom uticaju. Sasvim je moguće da u jednom trenutku NATO trupe napadnu proruske snage. Tada se otvara pitanje hoće li se ruska vojska uzvratiti. Svi znamo konsekvence. Rusija ne mora da upotrebi nuklearno oružje da bi pobedila NATO i SAD. Amerika nije više jedina supersila na svetu, a predsednik Rusije Vladimir Putin je mnogo uradio na jačanju ruske armije, koja je za vreme Jeljcina bila u raspadu. Materijalni položaj pripadnika ruske vojske je bio ispod granice siromaštva. Sada je materijalni status ruskog vojnika umnogome poboljšan, kao i ugled koji vojska uživa u narodu. Putin je svestan da samo jaka, odlučna, dobro opremljena i dobro uvežbana vojska može ostvariti ruske nacionalne interese.

Trenutno su ruski nacionalni interesi ugroženi jer NATO opkoljava Rusiju i preti da će zaustaviti „Rusiju agresora“. Međutim, Zapad preti uzaludno jer se Rusija nije i neće uplašiti. Ukoliko dođe do sukoba sa NATO trupama, Rusija će u jednom konvencionalnom ratu nesumnjivo biti pobednik. Rusko balističko oružje, ruski sistemi PVO, protivbrodski projektili, ratno vazduhoplovstvo, a pogotovo lovačka avijacija odneće prevagu u bilo kom konvencionalnom sukobu sa NATO.

Međutim. kada govorimo o konvencionalnom ratu, on vrlo lako može da se otrgne kontroli i da se, zbog strane koja gubi (u ovom slučaju NATO), pretvori u strašnu posledicu - nuklearni rat, koji bi ujedno bio i kraj čovečanstva. Zato je velika napetost među svetskim silama. Dovoljna je iskra da zapali čitavu Evropu, a to Rusi i Amerikanci vrlo dobro znaju.

Nama ostaje da se nadamo da će zapadne vojskovođe biti razumne da sačekaju predlog o trajnom miru u Ukrajini, koji Rusija iskreno želi. Slovenski narodi su u istoriji uvek bili naklonjeniji miru od svojih suparnika. Zabrinjava to što je Rusija izašla sa mirovnim predlogom, ali je taj predlog odbio premijer Ukrajine Arsenije Jacenjuk dok je govorio o „zidu“ koji će biti granica između Rusije i Ukrajine. Nadamo se da će građani Ukrajine konačno uvideti na kojoj strani sveta stoje pravi prijatelji.