Na mnogaje ulice

Ajnštajn je jednom definisao ludost (ili glupost, kako ponegde citiraju), na sledeći način: "To je kada ponavljate iste postupke, a očekujete različite rezultate". Šta li bi onda čuveni naučnik zaključio o srpskoj spoljnoj politici?! Spoljnoj politici koja iste one metode koji joj nisu uspeli u odnosima sa Zapadom, sada primenjuje u friškoj saradnji sa Istokom. A očekuje mnogo drugačiji ishod...

Naime, već mesecima, tačnije, od trenutka kada je potvrđeno da će predsednik Rusije doputovati u Srbiju tačno na 65. godišnjicu poslednjeg oslobođenja Beograda – onog oslobođenja koje je mnogo više izvela Crvena armija nego ijedna ovdašnja vojska – u našoj javnosti traje rasprava o beogradskim ulicama. Postavlja se pitanje s kakvim ćemo bulevarima pred Dimitrija, kad smo preimenovali sve one ulice koje su nosile imena sovjetskih vojskovođa iz Drugog svetskog rata. Na primer, Ulica generala Ždanova sada se zove Resavska, a trole od Slavije do Crvenog krsta više ne idu Ulicom maršala Tolbuhina već njenom naslednicom i prethodnicom, Makenzijevom. I, zapitali su se mnogi, kako će sada srpske vlasti objasniti ruskom predsedniku zbog čega su izmenjeni nazivi ulica koji su, mnogo rečitije nego predsednikova sve češća nabrajanja naših spoljnopolitičkih stubova, govorili o rusko-srpskom prijateljstvu? Doduše, u formi sovjetsko-jugoslovenskog prijateljstva...

Utisak koji mi ne da mira jeste ovaj: na takav način reagovala bi upravo Druga Srbija, kada bi se, u nekoj naučno-fantastičnoj pretpostavci, dodvoravala Rusiji, a ne Americi. Ili, zamislite da su, recimo zbog bombardovanja, izmenjeni nazivi Ulice DŽordža Vašingtona i Ruzveltove. Ubeđen sam da bi, uoči majskog gostovanja potpredsednika SAD DŽozefa Bajdena, drugosrbijanski jurišnici naglas narikali i tražili da se, u čast visokog gosta, ulicama vrate prethodni nazivi.

Tako sada nekome sa strane može da deluje kuknjava koja prethodi dolasku Medvedeva, a u koju se pre neki dan uključio i lično gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je pojasnio da će sovjetski vojni velikani dobiti svoje ulice u srpskoj prestonici, ali ne ove koje su imali (jer su njima vraćeni stari nazivi, koje su ukidali Titovi komunisti), već će im biti dodeljene neke nove. Navodno, da bi se ispoštovao zakon...

Sve to govori da ništa nismo naučili u svojoj ovodecenijskoj muci. I da i dalje ne znamo da razlikujemo bitno od nebitnog, suštinsko od sporednog, savezništvo od podaništva. Zar bi zaista trebalo da poverujemo da će Dimitrij Medvedev, predsednik najveće države sveta i ljubitelj "Dip parpla", na svom kratkom boravku u Srbiji raspravljati sa domaćinima o ulici kojom se gegaju jedva pokretni trolejbusi?! U trenutku kada novi predsednik države, koja gospodari svim krizama na Balkanu i ogromnom većinom onih u ruskom komšiluku, dobija Nobelovu nagradu za mir, Medvedev neće imati pametnija posla nego da pita Borisa Tadića i Vuka Jeremića zašto su sovjetskim generalima, maršalim i admiralima otete ulice?! Umesto o "Južnom toku", Kosmetu, Južnoj Osetiji, Abhaziji i američkom raketnom štitu, naslednik Vladimira Putina će ćaskati o beogradskim kolovozima?!

Bojim se da će Medvedevljeva pitanja biti daleko značajnija i teža od naziva ulica. A ako se predsednik Rusije baš i dohvati te teme, ostaje nam samo da se molimo da će dobiti neki smisleniji odgovor od ovog koji mu je Đilas pripremio. Dobiće Sovjeti ulice, ali po zakonu?! To je Đilasovo rešenje za "toponomsku sramotu" kojom nam se preti uoči dolaska Medvedeva?! Ako je neko odavde još i poverovao u Đilasovo objašnjenje – kako u uklanjanju sovjetskih naziva nije bilo nikakvih antiruskih namera vladajuće garniture u Srbiji, koja se u to doba kotrljala na samo dva spoljnopolitička stuba, već da su motivi bili isključivo zakonski – Medvedev neće.

Iz Evrope nam već deceniju dolaze političari koji mogu unedogled da pričaju a ništa ne kažu; koji klišeirano i misle, a kamoli govore; koje sopstveni značaj silno obraduje svaki put kada nalete na narod koji je beskrajno spreman da im se dodvorava i ispunjava njihove besmislene hirove. Izgleda da u aktuelnom režimu očekuju da i Medvedev bude takav. Ako je to slučaj, neće našoj spoljnoj politici pomoći ni 40 stubova!