Moje pravo da znam sve

Pozivajući se na moje pravo da znam sve, koje mi je zagarantovano TV-pretplatom, ovom prilikom hoću da priupitam Javni servis gde nestade školski program. Šta se desilo sa onim emisijama koje smo gledali kada je Servis bio manje Javan? Stičem utisak da je, dok smo bili mali, i televizija i ja, obrazovni i školski program bio neuporedivo boljeg kvaliteta.

Sećamo se svi neprevaziđenog „Opstanka“, gde je narator bio Dejan Đurović. A, danas, ako želim da dopunim svoje znanje o flori i fauni, daljincem moram da potražim Animal planet ili Diskaveri. Jer će me u suprotnom na RTS-u, primera radi, na drugom kanalu sačekati prenos parlamentarne rasprave gde, što se životinjskog sveta tiče, mogu samo da naučim o golubovima prevrtačima i preletačima.

Kad smo već kod golubova, tu je i čuveni golub Guta koji je sa još čuvenijim Acom poštarom, obeležio naše detinjstvo. Čuvena rečenica: „Šta bi bilo kad bi bilo“, obeležila je kako tu emisiju, tako i umnogome život u Srbiji, jer u teškim vremenima nekako nam ona ne silazi sa usana. Mladena Andrejevića (Aca poštar) možemo sada videti u nekim drugim ulogama, dok se golub Guta najverovatnije penzionisao, jer su pisma zamenjena Fejsom i Tviterom. Sad bi Guta umesto da guguče mogao jedino da tvituje. Vrabac je zamenio goluba.

I dok smo na terenu dečijih emisija, ne smemo zaboraviti i Kocka kocka kockicu, i našeg televizijskog roditelja Branka Kockicu. On nas je vaspitavao, učio, kritikovao, hvalio. Uz njega smo odrastali veselije i bezbrižnije. Sad ako hoću da vidim Kockicu, ja moram do kopam po Jutjubu ili da kao već preraslo dete idem u Pozorištance Puž.

Sećate li se možda emisije „Knjiga je da se čita“? Sjajna emisija za mnoge od nas koji baš nismo oduševljeno hvatali knjigu u ruke, kao da smo se bojali šta ćemo među njenim koricama naći. Ipak, glumac Branislav Platiša nas je vešto vodio kroz svet pisane reči, i siguran sam, kod mnogih, na taj način, probudio naviku za čitanjem. Sjajnog glumca sada možete videti u pozorištu „Boško Buha“ jer ga na medijskom nebu RTS-a nema. Za one koji ne znaju ko je ovaj glumac, to je čika koji glumi u onoj reklami za VEB TV i internet.

Svi koji su pratili program za decu odrastali su uz najomiljeniju metlu na svetu. „Metla bez drške“ bila je emisija uz koju smo mogli da naučimo mnogo toga, od bontona pa do grčke mitologije. Kroz svet grčkih mitova i legendi, vodio nas je prof Vladeta Janković. Već čujem neke kako kažu: „Pa taj se zove ko onaj naš ambasador u Vatikanu“. Reći ću vam u poverenju, radi se o istoj osobi.

Sve ove emisije, a ima ih još mnogo, bile su pravo blago ondašnje televizije. Sada su one sklonjene u neki fundus, umesto da posluže kao merilo vrednosti za neke buduće, kako je to sad moderno reći, projekte. Umesto toga, na programu su serije „rekordne gledanosti“, iz kojih se pomalja ista glumačka postava. Valjda je to u skladu sa merama štednje zbog svetske ekonomske krize, pa se u svakoj seriji pojavljuju isti glumci. Ali to je već neka druga priča.