Kušner u „Žutoj kući“

“Da li ste bolesni? Šta je to žuta kuća? Morate ići da se kontrolišete. Oni koji to kažu su idioti i ubice”.[1]Izjavio je Bernar Kušner, francuski ministar inostranih poslova tokom obilaska Gračanice u društvu Rade Trajković, koja ne samo da nije osudila ovakvu izjavu, već je i otvoreno stala na Kušnerovu stranu izjavivši kako je navodno francuski ministar bio isprovociran, tako da je reagovao potpuno primereno.

Uprkos tome što Trajkovićeva podržava Kušnera, čak i kada on bezobzirno vređa novinare zbog razloga koji su njoj vrlo dobro poznati, ostaje činjenica da se Kušner podlo nasmejao u lice članovima porodica nestalih Srba na Kosovu koji su od strane zločinačkih bandi kidnapovani i odvedeni na nepoznatu lokaciju na Severu Albanije gde su nad njima izvršeni najstravičniji zločini koji uključuju i trgovinu ljudskim organima.ako je Haški tribunal uništio brojne dokaze u slučaju “Žute kuće” [2] i tužioci Haškog tribunala na čelu sa Karlom del Ponte odavno su postali svesni činjenice da su nad Srbima počinjeni užasni zločini.

Neljudsko ponašanje šefa diplomatije jedne evropske zemlje sa takvom demokratskom tradicijomkao što je Francuska dovoljno govori o tome kakvi ljudu zastupaju Evropsku uniju i kakve osobe dolaze u Srbiju da bi nam, ponovo na kašičicu, obećavale da ćemo, ukoliko budemo dobri, biti primljeni u famoznu Ujedinjenu Evropu. Na primeru Kušnera vidimo kakvi ljudi upravljaju diplomatskim naporima te iste Evropske unije. Bernar Kušner je ne samo najgrublje izvređao novinara Glasa Amerike Budimira Ničića koji je Kušnera, apsolutno sa razlogom, upitao da li mu je poznat slučaj “Žute kuće”, već je pokazao svoju primitivnu prirodu na srpskom svetom tlu, rugajući se na taj način svim srpskim žrtvama na koje se, nažalost, u ovoj pomami naših političara za izvinjenjima potpuno zaboravlja.

Sama Kušnerova reakcija pokazuje da je on itekako upoznat sa slučajem „Žute kuće“ i da je apsolutno upućen u činjenice u vezi sazločinima koji su učinjeni prema Srbima koji su oteti i mučeni u Albaniji, da bi im zatim bili izvađeni organi i prodati na tržištu te iste slobodoljubljive i demokratske Evrope.

Šta reći o samom Bernaru Kušneru i njegovoj ličnosti osim da je reč o veoma bliskom prijatelju nama dobro poznatog Ričarda Holbruka koji je i ranije bio izraziti srbomrzac. Da i Kušner, bivši šef UNMIKA pod čijom upravom nije sprečen niti osuđen ni jedan zločin protiv Srba a naročito podmuklo ubistvo srpskih žetelaca u selu Gackom, nije daleko od te kvalifikacije dovoljno potvrđuju i njegove izjave u kojima se zdušno zalagao za bombrdovanje Srbije. Na optužbe da ništa nije preduzeo po pitanju pomenutog gnusnog zločina u selu Gacko, Kušner je izjavio sledeće: “Setite se ubistva u Gackom! Svaki put kada je ubijen Srbin odlazio sam na lice mesta kod porodica i ako je to bilo opasno. Bio sam revoltiran svakom srpskom smrću. Po mom odlasku gotovo nije više bilo ubistava “.[3] Postavlja se pitanje zbog čega je bilo opasno da gospodin Kušner odlazi u posetu porodicama stradalih i ubijenih Srba? Isto tako možemo se upitatizašto su ubistva Srba navodno prestala tek po Kušnerovom odlasku? Sigurno ne zahvaljujući njegovoj zasluzi.

Kušner koji je izvređao sve srpske žrtve i koji se nebrojano puta do sada zalagao za bombardovanje Srbije, već je i u tzv. Skupštini Kosova izjavio sledeće: “Vaša nezavisnost nije u pitanju, to je istorijski korak, niko to ne može da promeni i svako to treba da shvati”[4].

Francuski novinar Pjer Pean u svojoj najnovijoj knjizi intrigantnog naslova “Svet po K”, raskrinkao je licemerje i cinizam koji karakterišu Kušnerovo međunarodno angažovanje. Naime, Bernar Kušner koji je političar, diplomata i doktor, i ujedno koosnivač međunarodnih udruženja “Doktori bez granica” i “Doktori sveta”, poznat je po svom, navodno, humanitarnom angažmanu širom sveta.

O kakvom se to angažmanu zapravo radi najbolje se vidi iz činjenice da je Bernar Kušner vatreni zagovarač tzv. humanitarnih intervencija širom sveta. Poznat po svojim militantnim izjavama kada je u pitanju rat protiv Iraka, Kušner koji je u svojoj mladosti bio vatreni komunista i koji je navodno čak i prilikom svoje posete Kubi ispijao piće sa Fidelom Kastrom,izbačen je iz komunističke partije francuske usled protivljenja zbog invazije SSSR na Čehoslovačku. Nekadašnji partijski drugovi osudili su Kušnera zbog ratobornih izjava po pitanju iranske nuklearne krize.[5] O navodnim motivima jednog humanitarca koji se zalaže za rat uvek kada to Americi odgovara, svedoči i izjava njegovog bliskog i dugogodišnjeg prijatelja, već pomenutog Ričarda Holbruka: “On je (Kušner) motivisan antitotalitarnom politikom uvek kada primeti nepravdu bilo da ona dolazi s desna ili s leva. To je veoma pozitivno za odnose između SAD i Francuske zato što on nije vođen slepom mržnjom prema američkoj superiornoj nadmoći”.

Dakle videli smo, i čuli, kakvu osobu su predstavnici srpske diplomatije ugostili kao navodnog prijateljanaše zemlje, koji podržava naše članstvo u famoznoj EU. Nadamo se samo da se u budućnosti nećemo oslanjati na navodne humanitarce koji se zalažu za američku doktrinu humanitarnih intervencija širom sveta i za koje se pokazalo da su otvoreni srbomrsci. Jednu takvu intervenciju smo i mi sami osetili i dosta nam je više lažnih humanitaraca koji, poput Kušnera, dolaze u cilju promovisanja tzv. novih evropskih vrednosti.