Kosovska veza, ili šta ste tražili to ste i dobili

Drugog marta u napadu na Frankfurtskom aerodromu poginula su dvojica američkih vojnika, dok su još dvojica teško ranjena[1]. Napadač je bio mladi Albanac poreklom sa Kosova star 21 godinu koji je odmah izjavio kako je delovao sam. Međutim, nemačke vlasti, kao i FBI, potvrdili su da postoje jasne indicije kako je napadač Arid Uka povezan sa radikalnim islamistima.[2] Ovome u prilog govori i činjenica da je Arad Uka neophodno morao da raspolaže odgovarajućim informacijama kako bi se ukrcao na pravi autobus u kome su se nalazili američki vojnici koji su bili u civilu, a teško da je on mogao sam da organizuje takvu akciju. Tim povodom oglasili su se Angela Merkel i Barak Obama. Merkelova je izrazila saučešće sledećim rečima: „Izražavam saučešće američkim vojnicima i članovima njihovih porodica. To je strašan događaj i Nemačka će učiniti sve kako bi se što pre sve razjasnilo“. S druge strane, američki predsednik Obama svoje želje je formulisao na sledeći način: „Želeo bih da svi shvate da nećemo štedeti napore kako bismo utvrdili kako je došlo do ovog užasnog napada i sarađujemo sa nemačkim vlastima  kako bismo obezbedili da krivci budu izvedeni pred lice pravde”.

Povezanost kosovskih Albanaca sa međunarodnim terorizmom nije novost, setimo se samo zavere koja je podrazumevala napad na američku bazu Fort Diks u saveznoj državi Nju DŽersi.

Povezanost kosovskih Albanaca sa međunarodnim terorizmom nije novost, setimo se samo zavere koja je podrazumevala napad na američku bazu Fort Diks u saveznoj državi Nju DŽersi. Naime, aprila 2009. uhapšen je Agron Abdulahu, jedan od šestorice osumnjičenih, koji je trebalo da izvrše napad na pomenutu bazu sličan onome koji se desio u najvećoj američkoj bazi Fort Hud u Teksasu. Pomenuti terorista je tokom rata na Kosovu prošao snajpersku obuku u redovima OVK i nakon toga priključio se radikalnim islamistima čim je stigao u SAD. Bivši premijer Kosova Agim Čeku je pri tom izjavio sledeće: “Ne treba da ponovim izuzetan osećaj koji narod Kosova gaji prema SAD i njenim građanima, niti da izrazim negodovanje da Albanci mogu da budu umešani u ovakve napade protiv jednog naroda”[3]. Ono što direktno demantuje Čekua jesu i podaci kojima raspolaže naša služba bezbednosti i koje je potvrdio Zoran Dragišić. Naime, velika većina boraca tzv. bele Al Kaide koja ima utočište na Kosovu potiče upravo iz redova OVK. U Kosovskoj Mitrovici je krajem devedesetih godina osuđena grupa koja je pripadala Al Kaidi. Među osuđenima bili su Ekrem Avdiju, Hedžmadin Lauš i Špend Kopriva, koji su delovali u severnom delu Kosovske Mitrovice. Uprkos tome što su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, Avdija, Kopriva i Lauš su 2001. godine, zajedno sa drugim teroristima iz OVK, pušteni na slobodu pod pritiskom, pre svega SAD.

Ovo je veoma indikativno jer je upravo pomenuti Avdija prema saznanjima naših bezbednosnih službi, nastavio da vodi “Kosovski islamski biro”, osnovan januara 1998. u Kosovskoj Mitrovici uz pomoć Saudijske Arabije. “Biro i danas služi kao maska za dostavljanje finansijskih sredstava, ideološko pridobijanje i regrutovanje lica muslimanske veroispovesti za džihad. Njegove ispostave nalaze se širom KiM, a njihovi "spavači" raspoređeni su po svim zapadnoevropskim zemljama”.[4] Dragišić je takođe izjavio da su bezbednosne organizacije u Evropi i SAD ocenile da “bela Al Kaida” predstavlja realnu opasnost i da se njena aktivnost, kako vidimo, može proširiti ne samo na jug Srbije već širom Evrope i sveta. Sve ovo upućuje na činjenicu da možemo očekivati intenziviranje akcija i da napad na vojnike SAD u Frankfurtu ne predstavlja izolovanu akciju “mladog islamiste”, već se zapravo radi o organizovanoj islamističkoj bazi na Kosovu i Metohiji koja je priznanjem nezavisnosti Kosova dobila priliku da razvije svoje “potencijale’ i da se pridruži akcijama militantnih islamista koje su usmerene protiv američkih ciljeva u Evropi i svetu.

Velika većina boraca tzv. bele Al Kaide koja ima utočište na Kosovu potiče upravo iz redova OVK.

Ovakav vid mazohističke politike SAD može da nas začudi naročito ukoliko imamo u vidu da su zvanično najveći saveznik i prijatelj nezavisnog Kosova upravo SAD kojima kosovski Albanci na ovaj način vraćaju uslugu. Međutim, takođe čudi i više nego blaga reakcija američkih vlasti koje i dalje odbijaju da ozbiljnije reaguju u slučaju Kosova što je jedna velika enigma, naročito ukoliko uzmemo u obzir to da će se ovi napadi sigurno nastaviti i u budućnosti jer je gotovo neizbežno da će radikalni islamski faktor na Kosovu samo još više jačati podstaknut ovako blagim reakcijama američke administracije koja se uzdržava od pritiska na Prištinu i zahteva da ona oštrije reaguje na činjenicu da se na tlu Kosova nalaze i deluju radikalni islamisti.

Ovakav vid mazohističke politike SAD može da nas začudi naročito ukoliko imamo u vidu da su zvanično najveći saveznik i prijatelj nezavisnog Kosova upravo SAD kojima kosovski Albanci na ovaj način vraćaju uslugu.

Ovakvim postupcima američka administracija se takođe našla u veoma neugodnoj poziciji jer ona sada ne bi mogla da jednostavno opozove podršku koju uživa nezavisno Kosovo. Amerika je SRJ bombardovala zbog “humanitarne krize na Kosovu”, ali ne treba očekivati da se američka politika okrene protiv svog čeda, odnosno nezavisne i “demokratske“ države Kosovo koja će i dalje bez sumnje biti leglo i izvor međunarodnog terorizma koji će predstavljati tempiranu bombu na Balkanu. I sada napokon dolazimo do jednog značajnog faktora koji može rešiti pomenutu nejasnoću. Naime, teško da se možemo odupreti jednom zdravorazumskom utisku da su vojnici zapravo bili kolateralna šteta, a da Sjedinjenim Državama upravo odgovara jedna kvazidemokratska država koja će predstavljati trajni izvor nestabilnosti u ovom delu Evrope. I upravo je to razlog zašto predstavnici Kosova zvanično mogu da se zalažu za demokratiju i poštovanje ljudskih prava, a da s druge strane nekažnjeno pružaju utočište takvim organizacijama kao što je pomenuta bela Al Kaida.