Коментар дана | |||
Косорова и Тачи – има нека јавна веза |
среда, 24. август 2011. | |
Хрватска је, на свој добро познати начин, показала да нам је и даље добри сус(ј)ед и да премијерка ове земље жели истинске “добросуседске односе” са Србијом и њеним народом, што је и председник Тадић потврдио приликом неколико веома срдачних састанака са премијерком Јадранком Косор. Међутим, Косорова је у Приштини заузела сасвим јасан став када је у питању Косово и заједничка борба против “великосрпских аспирација” које су “угрожавале” Хрватску и саставни део државе Србије Косово и Метохију! Приликом посете Косорова је изјавила да је Хрватска међу првим земљама које су признале независност Косова, али такође није испустила да каже како је пријатељство између народа Хрватске и Косова “традиционално”, јер су се наведени народи “подупирали и у најтежим временима”. Наравно, сасвим је јасно на која је то “времена” хрватска премијерка мислила, јер је у наставку изјавила следеће: “То пријатељство међу нашим народима, пре свега, потврђено и у борби против тиранина Милошевића и против великосрпских аспирација и у томе смо и једни и други свакако показали успех и одлучност.”[1] Јадранку Косор су на аеродрому у Приштини дочекали са помпом која наликује једној озбиљној државници. Међутим, изјаве које смо навели свакако не доликују једној озбиљној политичарки која истински жели помирење у региону и превазилажење наслага прошлости. Оно што је ипак круцијално и што ће обележити ову посету јесте чињеница да је Косорова само поновила добро познате ставове немачке канцеларке Ангеле Меркел –која је истакла да “Србија треба да угаси своје паралелне структуре на Косову, и да не може да добије статус кандидата за чланство у ЕУ без решавања неких проблема у вези са Косовом”. При томе су и канцеларка Меркел и премијерка Косор заборавиле чињеницу да није реч ни о каквим паралелним структурама Србије већ о легалним телима која су изабрана вољом српског народа на северу Косова. Овакве изјаве довољно говоре о количини мржње према српском народу – која је свакако заједничка за хрватску владу и владу у Приштини. Успех и одлучност у борби против тзв. великосрпских аспирација – које су постала нека врста анатеме за целокупни српски народ – обезбеђена је наравно уз свесрдну помоћ међународне заједнице и НАТО-а, који је бомбардовањем Србије и убиством недужних цивила отео интегрални део њене територије, док је Хрватска војска починила небројене злочине над српским цивилима током инвазије на Крајину и тзв. операција “Бљесак“ и „Олуја“ када је протерано више од 200 000 Срба. Међутим, не би требало да нас много изненади изјава Јадранке Косор. Оно што би заиста требало да нас забрине јесте непостојећа реакција актуелне српске власти која је могла да овако олако пређе преко изјаве хрватске премијерке. Све до наредног срдачног сусрета између Косорове и председника Тадића, када ће наш председник имати прилику да се извини због злочина који су Срби учинили хрватском народу и народу Косова. А можда би српски председник требао и да се извини и због свих будућих злочина који још увек нису почињени у име “великосрпских аспирација”. Блиска сарадња у борби против српског народа постоји још од времена распада бивше СФРЈ, јер су се многи припадници бивше ЈНА албанске народности, после напуштања својих јединица, придружили хрватским “домољубима” у борби против војске РСК. Том приликом су починили бројне злочине, сетимо се само Медачког џепа. Један од команданата хрватских бојовника био је и Агим Чеку, који је био на функцији “премијера Косова” од 2006. до 2007. године. На крају остаје само питање колико би Србија требало да буде мала да би из памети ових “најбољих пријатеља” био избачен појам великосрпских аспирација. |