Ko to i zbog čega plaši Engleze novim članicama EU?

Glavni „aduti“ zagovornika „bregzita“ su migrantska kriza, loša ekonomska situacija u državama kandidatima, siromaštvo, kriminal, nezaposlenost,... te navodno zbog toga žele da UK izađe iz EU i „spase se pošasti“. Da li su baš to „aduti“ na koje računaju „bregzitaši“ za izlazak iz EU ili nešto drugo?

Nesporno je da postoji patološka mržnja engleske „elite“ do nekih nacija, od kojih zaziru, da li zbog toga što ih se plaše, što se osećaju inferiornima u odnosu na njih, ili su toliko opsednuti sopstvenom „izuzetnošću“ pa su drugi manje vredni i nezaslužuju njihovo društvo „plave krvi“, svejedno, kao i da je ista već više decenija deo dugoročne strategije i politike UK koju vodi „vrhovna vlast“.

Prema Srbiji ne pokazuju prijateljsko raspoloženje još od balkanskih ratova, te su joj stalno podmetali klipove i eksere u gume, ali nesporno je i to da takvo raspoloženje ne prati i ne podržava ogromna većina njihovih građana, firmi, naučnih ustanova, sportskih klubova,...

Da li zagovarači izlaska iz EU samo plaše narod praznim puškama, ili u suštini „tvrde pazar“ sa ostatkom EU, stvarajući uslove za neke nove ustupke, kao što njihovu krunu plaćaju sve članice, a da se u dubini duše stresiraju i na samu pomisao da i stvarno prvi izađu iz EU i pretrpe sve posledice koje mogu nastati ekonomskom izolacijom, gubitkom brojnih velikih poslova i zbog potencijalno velike socijalne bombe koja bi im tada pretila?

Ipak, kada se neko igra i zaigra, nerazumno svaki čas viče „vuk, vuk, vuk,...“, pa stvarno isprovocira većinu da izglasa izlazak iz EU, kada nestaje prostor za kajanje, onda tek nastaju problemi zbog ishitrenosti i neodgovornosti. Nekako mi se čini da će sve biti dozirano do nekih granica, dok se ne izdejstvuju manje kvote, recimo, izbeglica koje se moraju primiti, i da će se pred sam referendum lopta spustiti na zemlju, udaljiti od sopstvenog šesnaesterca i promeniti retorika.

Pitanje je i koliko je građana, glasača, do sada realno zaplašeno, koliko su im poverovali, prozreli igru, ili su možda i naseli kalimerisanju i paničnom strahu od mogućeg remećenja njihovog mirnog života? Šta ako većina izglasa izlazak iz EU i pokrene mogući raspad iste? Ko će i kakve posledice da snosi ako dođe do haosa? Ko će onda da preuzme ulogu vodećeg i odanog saradnika SAD u Evropi, a ta uloga se u kontrolnom smislu ne baca pod noge tek tako i bez krupnih posledica?

Da li su zagovornici „bregzita“ iskreni kada toliko plaše građane Engleske novim kandidatima za EU, među kojima je i Srbija?

U svemu je po Srbiju i nešto dobro, jer, u nameri da joj po navici podmeću nogu, zbog frustriranosti propalim planom za usvajanje Rezolucije o Srebrenici i oko ulaska „K“ u Unesko posebno, čine joj veliko dobro mogućom blokadom ulaska Srbije u EU. To je samo puzanje slepim kolosekom ka onima koji nas ne žele i ne misle nam dobro, što dokazuju i potvrđuju na svakom koraku, uslovljavanjima, ucenjivanjima, komadanjem Srbije, genocidnim sankcionisanjem i zasipanjem OU i plutonijumom na bazi bestijalnih laži i prevara, i davanjem države u srcu Srbije onima koje su do juče smatrali teroristima.

Koliko su toga svesni i svi zagovornici ulaska Srbije u EU iz koje njene najbitnije članice žele da pobegnu? Ko će da odgovara i na koji način za sve posledice gubljenja vremena, samouništavanja, zabluda, promašaja i osiromašivanja kada se shvati da smo došli do zida? Čijom glavom će se isti probijati?