Kako je narodu otet Ustav!

Pre godinu dana, 16 januara 2022.godine, održan je referendum za promenu Ustava RS. Ustavne promene odnosile su se na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Danas, godinu dana kasnije, u potpunosti je jasan igrokaz koji je upotpunio mozaik, jasno utvrđujući Srbiju kao koloniju za koju „pravni poredak“ ne predstavlja bilo kakvu vrednost. Iako je vrednosna skala društva davno narušena do granice neprepoznatljivosti, promena ustava (i sam referendumski proces), pokazala je da društvo koje ne prepoznaje vrednosti, ne može da odbrani, niti ostvari bilo kakav kolektivni cilj.

Danas, godinu dana posle, svima je jasno da pravni sistem države nije uznapredovao. Floskule o nezavisnom pravosuđu zaglavile su se u lagumima komisija, vlasti i opozicije, interesnih grupa strukovnih udruženja, stranih nadzirača i kreatora svih društvenih procesa u Srbijici. Ovome doprinosi činjenica da je realno tek 14% birača podržalo promenu Ustava.

Uspeh referenduma koji su sa očiglednim gorkim ukusom u ustima „slavodobitno“ proglasile srpske vlasti, pretvorio se u ilustrativan dokaz da je pravni poredak Srbije sveden na simulakrum. O navedenom svedoči upravo činjenica da referendum nije sproveden na celoj teritoriji Srbije, da brojnim državljanima nije data prilika da učestvuju na referendumu, da je čitav korpus srpskog naroda sa Kosova i Metohije onemogućen da učestvuje u referendumskom procesu. Brojne nezakonitosti i kršnja postupka izjašnjavanja, već postaju latentna boljka svakog izjašnjavanja građana Srbije. Brojka od 3000 prigovora koji su podnešeni, onemogućavanje posmatračima da obavljaju svoj posao, nepostojanje mišljenja nadležnih državnih organa o promeni mesta glasanja odnosno izjašnjavanja samo su vrh ledenog brega. Vrhunac protivzakonitosti ogleda se u činjenici da Republička izborna komisija nije u zakonskom roku objavila rezultate izlaska i rezultate glasanja, kao i činjenica da je narodna skupština RS usvojila Akt o promeni ustava na na osnovu nepravosnažnog izveštaja RIK-a (čime je protekao ustavni rok iz člana 203. stav 8. Ustava RS). 

Republička izborna komisija još jednom prekršila odredbe Ustava RS i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, onemogućavajući srpske državljane da glasaju u inostranstvu. Ovaj put to je učinjeno uz pomoć Ministarstva inostranih poslova

Republička izborna komisija još jednom prekršila odredbe Ustava RS i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, onemogućavajući srpske državljane da glasaju u inostranstvu. Ovaj put to je učinjeno uz pomoć Ministarstva inostranih poslova. Naime, veći broj ambasada objavile su obaveštenje da u ambasadama 16 januara 2022.godine neće biti sproveden republički referendum o promeni Ustava Republike Srbije, navodeći (sledi citat): „budući da se za glasanje nije prijavio dovoljan broj državljana republike Srbije, čime nije ispunjen uslov  za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu predviđen članom 4. Uputstva za određivanje biračkih mesta“. Uputstvo za određivanje glasačkih mesta u postupku sprovođenja republičkog referenduma broj:  014-94/21 od 29. novembra 2021.godine, ne propisuje kao uslov za otvaranje biračkog mesta određen broj prijavljenih državljana republike Srbije. Reč je o očiglednoj nazakonitosti. Republička izborna komisija na osnovu člana 3. stav 2. navedenog Uputstva određuje biračka mesta na osnovu predloga Ministarstva spoljnih poslova- nezavisno od broja prijavljenih glasača. Ovakvo postupanje Ministarstva spoljnih poslova, predstavlja istinski presedan, budući da u XXI veku, uskraćuje državljanima Srbije osnovna ljudska prava, na način protivan Ustavu RS, Zakonu o državljanstvu, Zakonu o vladi i Zakonu o spoljnim poslovima.

Posebno značajnu ulogu u (sada već dugotrajnom procesu) urušavanja pravnog poretka ima Ustavni sud. Ustavi sud, kako je to dostojno simulakruma odbio je da raspravlja o podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o referendumu i Odluke o o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koje su podnete 22. decembra 2021.godine.

Ustavni sud - kako je to dostojno simulakruma - odbio je da raspravlja o podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o referendumu i Odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koje su podnete 22. decembra 2021.godine

Prva inicijativa odnosi se zahtev da Ustavni sud proglasi neustavnim član 3. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Određenjem člana 3. Zakona, došlo je do umanjivanja ljudskih  i građanskih prava. Reč je o činjenici da su jednoj kategoriji građana i državljana Srbije - kao nosiocima suverenosti, priznata manja prava u odnosu na raniji - stari Zakon o referendumu. Navedeno proističe iz činjenice da su ranijim Zakonom o referendumu u stavu 2. člana 4. pravo učešća na referendumu „kojim se stvaraju prava i obaveze građana“ pravo učešća imali i građani koji nemaju prebivalište na teritoriji na kojoj se raspisuje referendum. Smanjivanje ljudskih i građanskih prava u novom Zakonu o referendumu predstavlja istinski presedan, jer je novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi krajnje restriktivan u delu u kome bi morao biti najliberalniji.

Imajući u vidu da su ova prava postajala i od strane pravnog poretka već bila priznata u trenutku donošenja Ustava RS 2006.godine, upućujuća je i obavezujuća odredba člana 20. Ustava RS koja jasno određuje: "Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati". Odredbe novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi u članu 3. umanjuju prava koja su postajala u trenutku donošenja Ustava RS i koja su stekla odredbom člana 20 Ustava, status dostignutih i garantovanih prava.

Referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”. Ovakva formulacija protivna je članu 36. Zakona o referendumu koji glasi: „Pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu mora biti izraženo jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno rečju "da" ili "ne", a ne sme biti izraženo tako da daje prednost ili sugeriše jedan od mogućih odgovora

Druga inicijativa predstavlja zahtev Ustavnom sudu da utvrdi da je Oluka o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije 115/2021 („Službeni glasnik RS“, br. 115 od 30.11.2021.godine) protivna članu 18. i članu 36. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”. Ovakva formulacija protivna je članu 36. Zakona o referendumu koji glasi: „Pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu mora biti izraženo jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno rečju "da" ili "ne", a ne sme biti izraženo tako da daje prednost ili sugeriše jedan od mogućih odgovora.“ Referendumsko pitanje postavljeno je na generalan, načelan i površan način. Naime, iz postavljenog pitanja, ne može se utvrditi na koje ustavne promene se odnosi postavljeno pitanje, o kom Aktu je reč i kakvo je dejstvo ovog akta u pravnom poretku, kao ni koji delovi Ustava RS predstavljaju predmet promene.

Pravo na referendum je određeno kao jedno od najvažnijih prava koja pripadaju fizičkim licima - državljanima. Ustav pravo na referendum vezuje direktno za princip suvereniteta koji potiče od građana

Pravo na referendum je određeno kao jedno od najvažnijih prava koja pripadaju fizičkim licima - državljanima. Ustav pravo na referendum vezuje direktno za princip suvereniteta koji potiče od građana. Štaviše, Ustav RS u članu 2. referendum kao izraz suvereniteta stavlja ispred narodne inicijative i parlamenta odnosno izabranih predstavnika naroda. Imajući u vidu karakter prava na referendum kao izraza suverenosti naroda, jasno je da sveukupnost procedure referenduma mora biti u skladu sa značajem referenduma. To se posebno odnosi na odredbe samog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i na referendumsko pitanje. Iz navedenih razloga, podnosioci incijative su u skladu sa članom 56. Zakona o ustavnom sudu, podneli zahtev Ustavnom sudu da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje akta: Oluka o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Ishod ovog postupka svako može da pretpostavi. U simulakrumu, kao i u svakoj proizvodnji privida, Ustavni sud je prihvatio ulogu saučesnika i to na najnedostojniji mogući način.

Sa druge strane, narod je instinktivno reagovao. I nije pogrešio. Srpska tiha većina bila je protiv promene Ustava. Tako je to u realnoj istoriji. Bez obzira na stepen obrazovanja, stručnih znanja, pripadnost jednoj ili drugoj eliti, politikantskim pokušajima objašnjenja, građanin Srbije je dokazao da postoji svest o značaju Ustava. Da Ustav ne može da bude sredstvo potkusurivanja sa tuđinskim  interesima i domaćim izdajama. Narod Srbije zna da „Ustav brani zemlju i gradove“ (kako je to lepo definisao autor anonimnog letka).

Referendum o promeni Ustava od 16.01.2022.godine, jasno ukazuje da je kriza pravnog poretka u Srbiji dostigla nesagledive razmere. Sve ono  što se nakon toga dešavalo (predaja energetskog sektora na Kosovu i Metohiji, ukidanje registarskih tablica, najava privatizacije energetskog sektora), prirodna su i predvidljiva posledica razaranja ustavnog poretka

Referendum o promeni Ustava od 16.01.2022.godine, jasno ukazuje da je kriza pravnog poretka u Srbiji dostigla nesagledive razmere. Sve ono  što se nakon toga dešavalo (predaja energetskog sektora na Kosovu i Metohiji, ukidanje registarskih tablica, najava privatizacije energetskog sektora), prirodna su i predvidljiva posledica razaranja ustavnog poretka. Jer, pravni poredak nikada ne predstavlja samodovoljan organizam. Pravni poredak jednostavno proizilazi iz skupa vrednosti jednog društva, iz kojeg se dalje određuje skup prava i obaveza u cilju zaštite samog društva. U tom smislu je još uvek aktuelna i teorijska podela na aktivnu i reaktivnu državu. Ali, izvesno je da su u srpskom društvu sve vrednosti odavno relativizovane, a potom i brutalno pogažene. Ako elita društva ne prepoznaje kao elementarne vrednosti pojmove kao što su: suverenitet, teritorijalna celovitost, neprihvatanje izdaje nacionalnih i državnih interesa, jasno je da i Ustav nije ništa drugo, do moneta za potkusurivanje. U tom smislu, referendum iz 2022.godine, potvrda je vanvremenog zaključka A. Tojnbija da „ubistvu svake države, prethodi samoubistvo države“.

Urušavanje pravnog poretka krenulo je 2012.godine, sa „Briselskim sporazumom“. Nakon toga, svaki novi dan predstavljao je novi udarac na pravni poredak i Ustav. Danas, Ustav je otet od naroda

Urušavanje pravnog poretka krenulo je 2012.godine, sa „Briselskim sporazumom“. Nakon toga, svaki novi dan predstavljao je novi udarac na pravni poredak i Ustav. Danas, Ustav je otet od naroda, dok se očekivano i posledično pravni poredak pretvorio u prah i pepeo. Dolazi vreme, koje će potvrditi staru tezu da život u haosu i bezporetku i nije neki život.

Otvoreno je i bolno pitanje, da li je moguće izvršiti zaustaviti ove procese i na koji način bi se ustavni poredak vratio u svakodnevni život, ili su procesi u toj meri odmakli da će se jednostavno okončati i formalnim nestankom  pravnog poretka, time i države.

Na kraju: „Budućnost gledamo kroz tamu!“ (M. Ekmečić).

Videti još: Đorđe Vukadinović: Nije beznačajno, nije gotovo i nije svejedno. Izaći na referendum i glasati „NE“; Sreto Malinović: Ovoj vlasti ne treba dozvoliti da menja ni skupštinski jelovnik, a kamoli Ustav

Debata o promeni Ustava u Institutu za uporedno pravo: Vukadinović - Problemi u pravosuđu nisu posledica loših ustavnih rešenja, već loše prakse; Manojlović: Parlament potčinjen volji jednog čoveka; Đorđević: Ovo nije referendum o vlasti, niti o EU