Juriš na njihovu stranu

      Zašto se ne isprse oni na vlasti i ne kažu otvoreno da pre 2025. godine ne možemo u Evropu? Nama su za Evropu sada vrata zatvorena, ali postoje i drugi putevi, a onda kada EU bude htela da nam otvori kapiju mi ćemo ući, ali kao celovita i ponosna Srbija.

Tomislav Nikolić, kao zamenik predsednika SRS-a

Na kraju drame, Radovan Treći juriša na njihovu stranu i poručuje da "dok i ja ne pređem na vašu stranu, ovi ovde će pružati otpor". Ta slika i taj tekst bili su mi u glavi dok sam čitao izveštaje o srdačnim razgovorima Olija Rena, evropskog komesara za proširenje i Tomislava Nikolića, predsednika SNS-a i novopečenog zagovornika teze da EU nema alternativu. Možda za Srbiju EU stvarno nema alternativu, ali ostaje gorak ukus kad nam to kaže čovek koji je, koliko juče, dosetkama govorio o Srbiji kao ruskoj guberniji, a Evropsku uniju video kao skupoceni persijski tepih s rupom.

Naravno da luping građanina T. Nikolića nije jedini, a možda ni najveći na našoj političkoj (ne)sceni – tu se uvek može potegnuti svetli primer Vuka Draškovića – ali svakako pleni svojom preteranošću. Drugim rečima, da je predsednik SNS-a poslednji u "vozu koji nas vodi u Evropu", pa da nekako progutamo ovaj salto mor(t)ale. Jer, ako je u januaru 2008. izjavio da navija "da Tadić 28. januara potpiše sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a da ja u roku od jednog dana dokažem da je taj sporazum gubitak Kosova i Metohije", kako onda okarakterisati činjenicu da se upravo Nikolić preporučio za radosnog vesnika priče o odmrzavanju tog Sporazuma, obogaćenog garancijama da "Brisel ne postavlja Srbiji priznanje Kosova kao uslov za nastavak procesa evropskih integracija" ("Politika" od 3. jula 2009)? Doduše, velika je razlika između nastavka integracija i toga da priznanje Kosova neće biti postavljeno kao uslov za sam ulazak u Evropsku uniju!

Ako je pozicija Tomislava Nikolića relativno jasna – nastavlja s mantrom koja mu je donela odličan rezultat na lokalnim izborima – malo je teže shvatiti zašto je uopšte pozvan u Brisel: naime, g. Nikolić je dugo služio kao idealan alibi zašto glasati za one druge & zašto smo u EU viđeni tek oko 2025! Briselsko izdavanje sertifikata o podobnosti kao da se ne odnosi samo na Nikolića i SNS: ili Evropska unija pokazuje stvarnu želju da nas primi ili nam je ekonomija u takvoj nevolji da se mora pucati iz svih oružja ne bi li se postojeća vlast (i vlada) održala. U tom smislu, ne treba zaboraviti na predizborno obećanje Borisa Tadića da će se boriti da i Tomislav Nikolić dobije vizu; u tome je predsednik uspeo, sada nek pogleda malo i na ostatak doma svog.

Šalu iz poslednje rečenice na stranu, nije li naivno verovanje da će prosečan srpski glasač progutati (pojednostavljeno rečeno) vize umesto hleba i Tomislava Nikolića u evropskom ruhu? Izgleda da nije – teško pamtimo, lako zaboravljamo, sužene su nam mogućnosti, a i ovde se brzo smrkava. Ipak, i uprkos tome kakvi jesmo, mislim da vredi podsetiti g. Nikolića da gore pominjani komad "Radovan Treći" nosi podnaslov bolna komedija o samoizdaji.