Jedni ignorišu, drugi krivotvore

Vojni muzej u Beogradu 9. maja je u javnosti predstavio delimično rekonstruisanu postavku vezanu za međuratni period i period Drugog svetskog rata.

Otvaranje izložbe pratile su dve podjednako neugodne stvari. Potpuno ignorisanje domaćih medija i značajni interes hrvatskih medija čija je državna televizija u udarnom dnevniku posvetila ovoj temi čitava dva minuta.

Već krajem devedesetih postalo je jasno da je postavka bila prilagođena ideološkom okviru šezdesetih godina prošlog veka i da je u suštini pratila aktivnosti grupice ljudi u zadanom jednopartijskom ideološkom okviru.

Zbog toga je postavka posvećena Drugom svetskom ratu bila već sedam godina zatvorena za posetioce.

Iz finansijskih, tehničkih i organizacionih razloga tu postavku nije bilo moguće u celini izmeniti, ali zalaganje svih zaposlenih u Vojnom muzeju uspelo je ne narušavajući osnovni hronološki tok da obogati postojeću postavku novim sadržajima, i tako je ona postala objektivnija i prilagođenija periodu o kome govori.

Ljudi angažovani u muzeju nisu sudije, njihovo nije da donose konačne sudove o mestu i ulozi ličnosti, partija i pokreta. Njihovo je da kombinacijom predmeta, fotografija i dokumenata predstave istorijske periode o kojima govore ti predmeti, u čemu su zaposleni u Vojnom muzeju u potpunosti uspeli.

Da su kritičari pogledali izložbu znali bi da se na panoima nalaze i fotografije Hitlera, Musolinija, Ante Pavelića, ali i Tita, pa sada i generala Mihailovića. Među izloženim predmetima nikome nije zasmetala sablje Aleksandra Lera ili Kvaternika. Zasmetali su samo generalovi lični predmeti skromno smešteni uz pano o operaciji „Haljard“ u kojoj je posvedočeno o najvećoj akciji spasavanja vazduhoplovaca iza neprijateljskih linija u celom Drugom svetskom ratu – akcija u kojoj su „saradnici okupatora“ ispred nosa tog istog okupatora spasili preko 600 američkih i britanskih vazduhoplovaca.

Uz zahvalnost HRT, koja je u svojoj udarnoj informativnoj emisiji objavila reklamu Vojnog muzeja, ipak bismo dali jednu malu sugestiju: „Najpre pogledajte postavku, a potom dajte sud o njoj“.

U suprotnom zadržavamo pravo da pomislimo da vam ustvari postavka nije ni bila bitna već da je tekst unapred napisan a povod samo nasumice odabran.