Izbori za „poustavljenje“ strateškog partnerstva sa NATO

Nenadani aprilski izbori za narodne poslanike (zapravo za drugačiju Vladu ili za novi mandat iste) krste se različito: ujedinjujući, nastavljajuće reformatorski, istorijski, vizionarski, plebiscitarni (za i protiv predsednika Vlade), izbori iz afekta, zbog sujete, iz računa i dr. Verovatno su sva ova objašnjenja u nekom delu tačna pa su time i uzročnici premijerove odluke „na izbore“. Ipak, ponajviše delim utisak sa onima koji drže da će ovi izbori biti „referendumski“ – ali ne o Kosmetu ili nečem drugom gorućem, već o NATO-u. Kao „sastavni deo teritorije Srbije“ (Preambula Ustava) Kosmet je skrajnut u izbornoj kampanji, ostavljen da čeka eventualnu promenu Ustava ne bi li se „briselski sporazumi“ tako poustavili. Krupna novina pred ove izbore je da je Srbija na putu „evroatlanskih integracija“ sasvim prišla ulasku u NATO. Tako izbori mogu poslužiti kao legitimna konačna potvrda vladajuće politike kojoj je do pretvaranja NATO „partnerstva“ u članstvo ostao još korak. Pre nego što se održe izbori, nije zgoreg sagledati je li put u „Severnoatlanski savez“ protivan Ustavu.

Narodna skupština je donela (2007) Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije (zovu je rezolucijom o „vojnoj neutralnosti“). Rezolucijom se Vladi nalaže kakvu politiku mora da vodi, prevashodno o Kosmetu ali i prema NATO-u. U odnosu na njega, „zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke Saveta bezbednosti do (...)“ proglašava se „vojna neutralnost“. Neutralnost prema NATO-u, kao i u odnosu prema „drugim postojećim vojnim savezima“. Ostavljeno je, dalje, da konačna odluka po pitanju članstva u vojnim savezima bude doneta na eventualnom referendumu.

Činjenica je da je Srbija pre, a pogotovo posle Rezolucije, hrlila ka NATO-u. Od Partnerstva za mir (2006), preko IPAP i SOFA sporazuma (2015) do poslednje ratifikovanog NATO-NSPO „logističkog“ sporazuma (2016). Je li to u skladu sa Ustavom s obzirom na to da je Srbija po Ustavu suverena, nezavisna, teritorijalno celovita država? Iako nema bližih odredbi šta suverenost i teritorijalna celovitost konkretno znače u odnosu na vojne saveze, upravo Rezolucija to može da pojasni. Činjenicom da je doneta od istog organa koji je i ustavotvorac, od Narodne skupštine, Rezolucija bi se uslovno mogla smatrati i aktom „autentičnog tumačenja“ odredbi Ustava o suverenosti i teritorijalnoj celovitosti. Time bi značenje ovih pojmova iz Ustava bilo jasno – znače neutralnost u odnosu na NATO. Protivustavno u NATO-u je i to što je narušio teritorijalni integritet Srbije sprečavajući je da ostvaruje suverenitet na celoj Ustavom definisanoj teritoriji. Učešćem u odvajanju Kosmeta od Srbije NATO je ugrozio i načela Ustava o jedinstvenom pravnom poretku, vladavini prava i dr. Takođe, ugrožen je i ustavni moral, kao nepisana vrednost koja podrazumeva neprihvatljivost pristupanja vojnom savezu koji je izvršio agresiju na Srbiju

Ali, svim dosadašnjim sporazumima sa NATO-om Srbija je praktično postala njegov deo kroz: prihvatanje temeljnih akata NATO-a, korišćenje teritorije, naših resursa i vojne infrastrukture za potrebe tog saveza, usklađivanje naših sa NATO propisima, kupovinu opreme i oružja, garancije imuniteta NATO pripadnicima, odobrenje pristupa našim državnim i privatnim objektima i dr. I sve to izgleda kao jednostrano obavezivanje jer Srbija nije dobila, na primer, garanciju NATO zaštite. Drugim rečima, NATO-u više od ovoga i ne treba – stvoren je (NATO „tipskim“ ugovorima) pravni osnov za sveukupno „partnerstvo“ koji će se realizovati konkretnim aktima, ugovorima, merama. Još samo da nije Ustava po kome je taj pravni osnov sasvim sporan.

Otuda bi ovi izbori, sagledani kao pro et contra NATO-a, mogli biti melem za pronatovsku politiku. Izbornom pobedom bilo koje stranke iz poslednjeg skupštinskog saziva, preskočila bi se provalija koju NATO pravi između narodnih predstavnika i samog naroda – poslanici su listom za NATO i tako glasaše, a narod, naprotiv, tek u minimalnom broju to podržava (po procenama oko 10%). Nagoveštavani izborni rezultat, uz nastavljanje pronatovske politike, ostavio bi na „vetrometini“ ono što je državi najveća vrednost – Ustav, kao i Rezoluciju o „vojnoj neutralnosti“. U pravnoj državi sve to može da potraje samo do aktiviranja zaštite Ustava putem prava (pred Ustavnim sudom) ili zaštite Ustava voljom naroda iskazanoj na referendumu. Bar sa jednom od ove dve zaštite Ustava moralo bi se pokušati pre nego što Ustav, posle izbora, prosto bude zamenjen „ustavom za NATO i evroatlanske integracije“.

(Srpski pravnički klub)