Irak kao američka žrtva i marioneta

Već gotovo mesec dana militantna džihadistička grupa ISIL (Islamski Irak i Levant) vodi rat u Iraku protiv regularne iračke vojske. Rezultat je katastrofalan po regularne iračke snage koje su izgubile nekoliko hiljada vojnika! ISIL je zauzeo između ostalih i grad Mosul, drugi po veličini u Iraku. ISIL se predstavlja kao sunitska grupa koja se bori protiv islamskih šiita.

ISIL ima svoju bazu i u Siriji jer želi da ujedini teritorije osvojene u Iraku sa teritorijama u Siriji. Svet je naprosto zatečen uspesima na bojištu koje ima ISIL. Uprkos tome što je iračka armija naoružana američkim oružjem, ona izgleda da nije u stanju da se suprotstavi džihadistima.

Vratimo se malo unazad i posvetimo pažnju američkoj agresiji na Irak. Američka vojska je uništila poredak koji je postojao između šiita i sunita u Iranu. Sada se Irak bukvalno raspada pred očima celog sveta, dok iračka vojska od Bagdada pravi tvrđavu[1]

Američki predsednik Barak Obama razmatra vojnu intervenciju protiv džihadista dok oni zauzimaju grad za gradom. U Persijski zaliv već je upućen jedan američki nosač aviona. Ali to je američka igra od samog početka. Amerikanci strateški ne dozvoljavaju da Irak postane jedna mirna i celovita država jer bi tada brzo potpala pod uticaj Irana, a to Amerikancima svakako ne odgovara. „To je katastrofalan ishod za zemlju koja je prošla krvavi rat i okupaciju. Nema sumnje da je Vašington znao šta će se Iraku desiti ako pomogne da na vlast dođu Maliki i Dava. Zašto su to učinili? Razlog je jednostavan: jačanjem sektaške tenzije Irak više nema nikakve šanse da se oporavi i postane snažna ujedinjena država.“[2]

Iran je ponudio svoju pomoć u borbi protiv militantnih džihadista koji su uglavnom došli iz Sirije. Šiitski Iran se preko Hezbolaha borio u Siriji upravo protiv ovih islamista kojima je oružje stizalo iz celog sveta, a posebno sa Zapada i Saudijske Arabije. Ako se vratimo nekoliko godina unazad, videćemo da je vlast u Iraku pre američke agresije bila sekularna i da je na vlasti bio Sadam Husein, član sunitske manjine, kao što je u Siriji na vlasti Bašar al Asad, član alavitske manjine.

Suniti u Iraku su imali sve, dok su šiiti bili zapostavljeni. Rat između Iraka i Irana tokom osamdesetih godina bio je primer rata vođenog i na verskoj osnovi. Ključni čovek koga su Amerikanci posle agresije postavili na čelo iračke vlasti jeste arapski šiit Nuri al Maliki. Stranka koja vodi praktično Irak je stranka Dava sa Malikijem na čelu. Međutim, ni Maliki ni njegova stranka ne mogu da obezbede nacionalno i versko ujedinjenje Iraka.

Spoj demokratije koju su uveli Amerikanci (da se ne varamo, to je demokratija koja čisto predstavlja paravan za održavanje šiitske vlasti) i sektaške podele unutar Iraka je katastrofalan. Šiiti i Maliki mogu večno ostati na vlasti, dok će suniti to trpeti. Sasvim je normalno da se sunitske džihadističke grupe pobune protiv ovoga, ali to je ono što su Amerikanci upravo i hteli, a sada tobože izražavaju zabrinutost za stanje u Iraku i šalju nosač aviona. Eventualna američka vojna intervencija će samo napraviti još veći haos i izazvaće humanitarnu katastrofu.

Amerikanci su dobili ono što su hteli. Pošto u Siriji nisu uspeli da ustoliče džihadističku vlast i da zbace legalno izabranog predsednika, one to pokušavaju da učine u Iraku i na dobrom su putu da to i ostvare. Iračka vojska se raspada a bitka za Bagdad tek predstoji. Međutim, džihadisti imaju iskustva u osvajanju milionskih gradova, to su potvrdili sa Mosulom. Ono što će uslediti je krvava bitka za Bagdad i bez obzira na to da li će sunitski džihadisti (među kojima ima mnogo bivših oficira iz Sadamove armije) uspeti da osvoje Bagdad ili ne, Irak će ostati zemlja u haosu, koja je razbijena unutrašnjim sektaškim borbama, što su Amerikanci oduvek i želeli.