Komentar dana | |||
Evropske reforme i narod u Srbiji |
sreda, 03. februar 2010. | |
Ono što domaći, a evropski reformatori rade (u) Srbiji, kao i posledice toga, prevazilazi najbujniju maštu. Jedna od mnogobrojnih sprovedenih je i reforma sudstva, gde evro-udarnici izgrađujući put koji nema alternativu tako udaraju da trava ne raste, ali raste ponos tvoraca reforme što su državu na taj način približili Evropi. Kako izgleda taj put bez alternative, popločan evropskim namerama i koji sledstveno tome vodi u ... Evropu, neka posluži sledeći, primer koji nije izuzetak, već pravilo. Istinito. Tužilac koji je radio u mestu A sada radi u mestu B. Zbog razdaljine na putu svakodnevno provodi dva sata u odlasku i dva sata u povratku na i sa posla. Njegovo efektivno radno vreme je u najboljem slučaju šest sati. Efikasno. Zbog ukidanja opštinskih sudova, ostali uposlenici, takozvano administrativno osoblje, takođe putuje iz njihovih prebivališta u novo sudsko sedište. Pored skraćenog radnog vremena koje ta putovanja prouzrokuju, potrebno je isplatiti i putne troškove. Zbog razdaljine koju prelaze ti putni troškovi su često jednaki plati koju primaju, ili su veći od nje. Novca za isplatu putnih troškova nema, tako da je reforma sudstva proizvela novu vrstu službenika. Samofinansirajuće. Ali, ovo je sve samo uvod, jer reforma doživljava svoj puni procvat kada se zakaže ročište. Isti problem udaljenosti sada čeka i stranke u sporu, kao i svedoke koji su dobili sudski poziv. Zbog troškova koji nastaju dolaskom u sud, koji će im nakon izricanja presude biti plaćeni, i imajući u vidu brzinu donošenja presude, pozvani se lišavaju omiljene zabave, pa ne dolaze na zakazane pretrese. Rešenje su našli u čekanju, dok sud ne naloži privođenje. Policija ih potom o državnom trošku, po nalogu suda privodi, što znači i dovozi do suda. Ova dovitljivost daje nadu da žitelji zemlje čuda mogu da nađu rešenje za svaku situaciju, da joj se prilagode i samim tim prežive svaku nevolju. Utešno. Kada sastavimo ove pomenute elemente – putovanja sudskog osoblja, vreme koje se gubi, novac koji se troši (jer iako se putni troškovi sada ne isplaćuju, to će morati da se uradi), odlaganje i ponovno zakazivanje ročišta zbog nedolaska stranaka i/ili svedoka, njihovo privođenje i transport (i to košta), dobija se kompletna slika efikasnosti sudstva koju je reforma donela. U pomenutom sudu, zbog nedolaska pozvanih, u januaru nije održano nijedno ročište. Uspešno. Iako na prvi pogled izgleda da je reforma sudstva krenula antireformskim putem, rešenje ipak postoji. Ono se sastoji u osnivanju komisije koja će pratiti uspeh reforme. Komisija bi se sastajala pet–šest puta dnevno, a za svako zasedanje članovi komisije bi dobijali dnevnice. Svakako, u sudstvu i ministarstvu pravde ima samopregornih kadrova kojima neće teško pasti da podnesu i tu žrtvu, tim pre što u takvom radu imaju prilično iskustva. Isplativo. |